Избациво седиште
From Wikipedia, the free encyclopedia
Избациво седиште је сложен, савремен систем за спасавање пилота у свима случајевима, када се процени да је њихово даље остајање у кабини ваздухоплова у непосредној опасности по њихове животе.[1] Применом избацивих седишта, постигнута је висока поузданост за успешно напуштање ваздухоплова у свима његовим тренутним режимима лета и припреми за лет, чак и на земљи када ваздухоплов мирује.
У раном периоду историје ваздухопловства, па све до појаве ваздухоплова са турбомлазним мотором, пилоти су напуштали ваздухоплов, у принудним случајевима, коришћењем снаге сопствених мишића, при чему је значајно растао ризик повређивања и све већи број случајева неуспешног спасавања са смртним исходом. На почетку увођења у оперативну употребу ваздухоплова високих перформанси, спасавање уз помоћ снаге сопствених мишића постало је немогуће. Зато се почетком четрдесетих година 20. века приступило спасавању посада ваздухоплова, применом аутоматског напуштања ваздухоплова, катапултирањем (избацивањем) заједно са пилотским седиштем. Примена овог система има релативно кратку историју, (око 60 година), са изванредни резултатима у његовом развоју уз перманентно и стално улагање великих напора и финансијских средства за усавршавање тих система. Најдаље се отишло у опремању борбених, посебно ловачких авиона, у којима су пилоти и највише угрожени, односно изложени ризику преживљавања. Техничка ограничења у неким сегментима отежавају значајнију примену ових система, као што су спасавање посада из хеликоптера, јер у случају нужности, услове за напуштање кабине хеликоптера значајно омета присутност обртног крила, а са друге стране, мале висине лета ограничавају могућност његовог напуштања кроз отворе на патосу. Затим ту је и морални проблем спасавања путника и других чланова посаде авиона, војних и комерцијалних ваздухоплова, не само због многих техничких већ и психолошких па и медицинских разлога, када је примена избацивих седишта ограничена или практично немогућа. Зато је истраживање максимално ефикасних система спасавања посада, стално присутна у свим областима ваздухопловства, јер се ради о тако приоритетном и хуманом разлогу, спасавању живота човека. Поред тога треба имати у виду, да је губитак живота пилота и нешто више од губитка људског живота, због дугорочног и великог улагања у школовање и обуку пилота.[2]