Имануел Нобел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Имануел Нобел Млађи (швед. ); 24. март 1801 — 3. септембар 1872) је био шведски инжењер, архитекта, проналазач и индустријалац. Био је проналазач ротационог струга који се користи у производњи шперплоче. Био је члан породице Нобел и отац Роберта Нобела, Лудвига Нобела, Алфреда Нобела и Емила Оскара Нобела. Године 1827. оженио се мајком своје деце, Андриетом Ахлсел.[1] [2] Такође је често експериментисао са нитроглицерином са својим синовима, што је довело до смрти његовог сина Емила Оскара због експлозије у фабрици Хеленеборг у Стокхолму 1864.
Имануел Нобел | |
---|---|
Датум рођења | 24. март 1801 |
Место рођења | Gävle Parish |
Датум смрти | 3. септембар 1872 |
Место смрти | Maria Magdalena parish |
Нобел се преселио у Русију из Шведске 1838. године, да би продао своје изуме у Санкт Петербургу, где је живео две деценије са породицом. У Санкт Петербургу је био везан за Евангеличко-лутеранску цркву Свете Катарине заједно са другим Швеђанима као што је Јохан Патрик Љунгстром, са којим је можда сарађивао. [3] Међу његовим успешним креацијама била је побољшана верзија подводне експлодирајуће мине која је лично заинтересовала руског цара Николаја I Павлович. Имануел је основао фабрику ратних залиха Fonderies et Ateliers Mécaniques Nobel Fils, што се показало као веома профитабилан посао. Међутим, смрт Николаја I Павловича 1855. године и крај Кримског рата 1856. године довели су до промене у руској политици и нови цар Александар II Николајевич је наредио озбиљно смањење војног буџета што је на крају довело Имануелову компанију у озбиљне економске потешкоће. Године 1859. техничко управљање Nobel Fils је пренето на Имануеловог сина Лудвига и овај се вратио у Шведску. Године 1862. Његови кредитори су коначно продали Имануелову фирму.