Инсулинска резистенција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инсулинска резистенција један је од поремећаја у метаболизму инсилина у коме ћелије у мишићима, масти и јетра не реагују добро на инсулин и не могу лако да преузму глукозу из крви. Као резултат тога, панкреас производи више инсулина како би помогао глукози да уђе у ћелије. Све док панкреас може да произведе довољно инсулина да превазиђе слаб одговор ћелија на инсулин, ниво глукозе у крви ће остати у здравом опсегу.[1][2][3]
Инсулинска резистенција | |
---|---|
Синоними | предијабетес |
Бели шестоугаоници на слици горе представљају нормални број молекула глукозе, и њихово повећање на доњој слици, у хипергликемији као једном од главних манифестација инсулинске резистенције. | |
Специјалности | ендокринологија |
Због симптома који могу бити благи, особе са инсулинском трезистенцијом понекад годинама живе са овим поремећајем а да тога нису свесни и пате од појачане нервозе, умора и других симптома. предијабетеса.[1]
Уколико се правовремено не открије и адекватно не лечи инсулинска резистенција, може постепено да се трансформише у шећерну болест тип 2 и оболе од хроничних удружених кардиоваскуларних болести.[4][5][6]