Ираклије I
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ираклије I (грч. ; 575—641) био је византијски цар, који је владао од 610. до 641. године. Сматра се једним од најзначајнијих владара рановизантијске епохе.
Ираклије | |
---|---|
Пуно име | Флавије Ираклије Август |
Датум рођења | око 575. |
Место рођења | Кападокија (данашња Турска), Византија |
Датум смрти | 11. фебруар 641. (65/6 год.) |
Место смрти | Константинопољ, Византија |
Супружник | Фабија Евдокија |
Потомство | Евдокија Епифанија, Ираклије Нови Константин, Ираклона, John Athalarichos |
Родитељи | Ираклије Старији Епифанија |
Династија | Ираклијева династија |
Византијски цар | |
Период | 610 — 641. |
Претходник | Фока |
Наследник | Ираклије Нови Константин |
Године 610. ослабљено Византијско царство је преузео цар Ираклије, који је, чим је дошао на власт, збацивши с пријестола свог претходника Фоку, предузео свеобухватне реформе војске и државне управе. Прво је плаћањем годишњег данка Аварима на сјеверу склопио примирје како би се могао мирно посветити ратовању с Персијом на истоку. Потом је у Малој Азији увео посебне области — теме, у којима је војна и цивилна власт била у рукама војних заповједника. У темама је земља давана војницима на трајно коришћење у замјену за војну службу и плаћање пореза. Тиме је Византија смањила трошкове за плаћеничку војску, која се у ранијем раздобљу показала непоузданом. Истовремено су основане слободне сеоске општине које су, као заједница, плаћале порез и имале заједничко власништво над земљом.
У вријеме Ираклија Хрвати[1] и Срби[2] су се населили на Балкану. Побједивши Аваре, Ираклије им је дозволио да населе некадашњу римску провинцију Далмацију.