Испаравање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Испаравање је физички процес прелаза материје из течног стања у гасовито стање (пару) које се одвија са повећањем температуре.[1] Процес испаравања је супротан процесу кондензације (прелаз из гасовитог у течно стање). Када се молекули течности сударе, они преносе енергију једни на друге на основу тога како се сударају. Када молекул близу површине апсорбује довољно енергије да савлада притисак паре, он ће побећи и ући у околни ваздух као гас.[2] Када дође до испаравања, енергија уклоњена из испарене течности ће смањити температуру течности, што ће узроковати хлађење испаравањем.[3]
Процес испаравања зависи од интензитета топлотног кретања молекула: што је кретање молекула брже, то је испаравање такође брже. Осим тога, на процес испаравања утиче брзина дифузије. Пример за ово је испаравање у ветровитим условима које је онда брже. Испаравање зависи и од врсте материје, тако да алкохол испарава брже него вода. Испаравање је пропорционално отвореној површини течности која испарава.
Процес испаравања се на молекуларном нивоу одвија на следећи начин: молекули достижу довољну кинетичку енергију (брзину) да се одвоје од привлачне силе суседних молекула и одвајају се од површине течности. Тиме течност губи део своје унутрашње енергије. Тако, на пример, људи дувају изнад врућег чаја да би убрзали испаравање и снизили његову температуру. Мерење испаравања врши се помоћу два специјална инструмента — евапориметра и евапориграфа. Испаравање се изражава у милиметрима у току једне године — .