Камерна музика
облик класичне музике компоноване за малу групу инструмената / From Wikipedia, the free encyclopedia
Камерна музика (франц. , енгл. , итал. , ) је област класичне музике.[1] То је уметничка музика коју изводи група музичара (било вокално или инструментално) која би могла да стане у мањи простор, у „собу“ (итал. = соба). Другим речима, то је собна музика, тј. музика са мањим бројем инструмената (од 2-20 извођача), која је намењена за мањи простор и ужи круг слушалаца са интимном атмосфером дома.[2] Камерна музика је уједно и музички предмет који се изучава у музичким школама и музичким факултетима (академијама).
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Због њене интимне природе, камерна музика је била описана као „музика пријатеља”.[3] Током више од 100 година су коморну музику углавном свирали у својим домовима аматерски музичари. И у данашње време, када је извођење коморне музике прешло из домова у концертне дворане, многи музичари, аматери и професионалци, и даље свирају коморну музику ради личног задовољства. Извођење камерне музике захтева посебне вештине, музичке и друштвене, које се разликују од вештина потребних за свирање соло или симфонијских дела.[4]
Јохан Волфганг Гете је описао камерну музику (а посебно музику гудачког квартета) као „разговор четири рационална човека”.[5] Ова конверзациона парадигма – која одражава начин на који један инструмент уводи мелодију или мотив, и затим други инструменти накнадно „одговарају” са сличним мотивом – је била нит уткана током целокупне историје композиција камерне музике од краја 18. века до данашње доба. Аналогија са конверзацијом се често среће у описима и анализама композиција камерне музике.