Карл I од Аустрије
последњи цар Аустроугарске (1916—18) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Карл I Аустријски ( ; Перзенбојг-Готсдорф, 17. август 1887 — Мадеира, 1. април 1922), у Мађарској Карољ IV, је био последњи цар Аустроугарске. Владао је као Карл I од Аустрије или као Карл IV од Угарске од 1916. до 1918, када је Аустрија постала република. Карл није абдицирао. Остатак живота, све до смрти 1922. провео је настојећи да обнови монархију.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Карл I од Аустрије | |
---|---|
Пуно име | Карл Франц Јозеф Лудвиг Хуберт Георг Ото Марија |
Датум рођења | (1887-08-17)17. август 1887. |
Место рођења | Перзенбојг-Готсдорф, Аустроугарска |
Датум смрти | 1. април 1922.(1922-04-01) (34 год.) |
Место смрти | Мадеира, Португалија |
Супружник | Зита од Бурбон-Парме |
Потомство | Otto von Habsburg, Adelheid of Austria, Роберт, надвојвода од Аустрије-Есте, Archduke Felix of Austria, Archduke Carl Ludwig of Austria, Archduke Rudolf of Austria, Charlotte of Austria, Елизабета од Аустрије |
Родитељи | Ото Франц од Аустрије Марија Јозефа од Саксоније |
Династија | Хабзбург-Лорена |
Цар Аустрије Краљ Угарске и Хрватске Краљ Чешке | |
Период | 21. новембар 1916 — 12. новембар 1918. |
Претходник | Франц Јозеф |
Наследник | монархија укинута |
Током Првог светског рата, као врховни заповедник аустроугарске војске од 1916. до 1918. године, наставио је са политиком војних репресалија против цивилног становништва у окупираним областима, чиме је омогућио наставак масовних злочина против српског народа. Лично је донео одлуку о наставку употребе бојних отрова као хемијског оружја, чиме је прекршио Хашку конвенцију из 1899. године.[1][2] Због тога је непосредно по окончању Првог светског рата била покренута иицијатива да му се суди као ратном злочинцу. Упркос томе, Католичка црква је 2004. године донела одлуку којом се Карл Хабзбуршки проглашава за "блаженог" чиме је покренут поступак за његову канонизацију. Ова одлука изазвала је велике расправе међу историчарима,[3] као и јавну осуду у земљама које су током Првог светског рата биле жртве аустроугарске агресије.[4]