Колонизација Северне Америке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Колонизација Северне Америке је почела крајем 15. века, након истраживања браће Џона и Себастијана Кабота. Европске државе које су оснивале колоније у Северној Америци су биле Енглеска, Холандија, Француска, Русија, Шпанија и Шкотска.
Иако су Нордијци истраживали и колонизовали североисточну Северну Америку око 1000. године нове ере, каснији и познатији талас европске колонизације Америке, догодио се у Америци између 1500. године и 1800. године, током Доба истраживања. Током овог временског периода, неколико европских царстава - првенствено Шпанија, Португал, Британија и Француска - почело је да истражује и полаже право на природне ресурсе и људски капитал Америке, што је резултирало расељавањем и нестајањем неких домородачких народа, те успостављањем неколико насељеничко-колонијалних држава.[1] Неке колоније европских досељеника - укључујући Нови Мексико, Аљаску, прерије/северне Велике равнице и „Северозападне територије“ у Северној Америци; превлака Тевантепек, полуострво Јукатан и Даријенски расцеп у Централној Америци; и северозападни Амазон, централни Анди и Гвајане у Јужној Америци, и даље су релативно рурални, ретко насељени и аутохтони у 21. веку, међутим неколико колонијалних држава досељеника, укључујући Бразил, Колумбију, Мексико, Аргентину и Сједињене Државе прерасле су у насељеничко-колонијална царства.[2] Русија је започела колонизацију северозападног Пацифика, почев од средине осамнаестог века, у потрази за кожама за трговину крзном. Многе друштвене структуре, укључујући религије, политичке границе и лингва франке, које у 21. веку доминирају западном хемисфером су потомци структура које су настале у овом периоду.
Брза стопа раста богатства и моћи Европе била је непредвидива почетком 15. века, јер је била заокупљена унутрашњим ратовима и полако се опорављала од губитка становништва изазваног Црном смрћу.[3] Снажно турско Османско царство је контролисало трговачке путеве према Азији, што је подстакнуло западноевропске монархе да трагају за алтернативама, и то је резултирало путовањима Кристофора Колумба и случајним поновним откривањем „Новог света”.
Потписивањем Тордесиљанског уговора 1494. године, Португалија и Шпанија су се сложиле да поделе Земљу на два дела, при чему је Португалија имала власт над нехришћанским земљама у источној половини, а Шпанија над западном. Шпанска потраживања су суштински укључивала читав амерички континент, међутим, Тордесиласким уговором источни врх Јужне Америке додељен је Португалији, где је успостављен Бразил почетком 1500-их. Град Сент Огастин, на данашњој Флориди, који су основали Шпанци 1565. године, сматра се најстаријем европским насељем у континенталним Сједињеним Државама које континуирано настањују Европљани.[4]