Краљевина Италија
краљевина на Апенинском полуострву (1861—1946) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Италија се односи на Италију којом је владала краљевска династија Савоја од уједињења Италије 1860. до референдума о укидању монархије и успостављању републике 1946. године. Од 1922. до 1943. била је под диктатуром фашистичког лидера Бенита Мусолинија.
Краљевина Италија (италијански) Италија | |||
---|---|---|---|
Химна Marcia Reale | |||
Краљевина Италија 1941. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа, Африка | ||
Престоница | Рим, Торино (1861–1865), Фиренца (1865–1871) | ||
Друштво | |||
Службени језик | италијански | ||
Религија | католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— Краљ | Виктор Емануел II | ||
Умберто I | |||
Виктор Емануел III | |||
Умберто II | |||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1861. | ||
— Укидање | 1946. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 310.196 ² | ||
Становништво | 42.994.000 | ||
Валута | италијанска лира | ||
Земље претходнице и наследнице Италије | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Краљевина Пијемонт-Сардинија | Република Италија |
Иако победница у Првом светском рату, Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане Лондонским споразумом. Национализам захвата широке слојеве становништва. Бенито Мусолини, раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском , што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије марширало је из Напуља на Рим да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у Милану исход, спреман на бекство у Швајцарску ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ Виктор Емануел III понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титулу Ил Дуче (досл. „вођа”) и постао неприкосновена личност у држави.
Године 1935. италијанске снаге напале су независну афричку државу Етиопију уз помоћ авиона, хемијског оружја и оклопних возила. Друштво народа увело је економске санкције Италији, али оне нису имале посебан успех. Италија 1937. напушта Друштво народа. Италијански краљ проглашен је царем Абисиније, како су Италијани назвали новоосвојену државу. Етиопија остаје под италијанском контролом све до 1941. године. Италија 1939. напала и освојила Албанију. У Другом светском рату, Италија је капитулирала 3. септембра 1943. године.