Краљевина Југославија
бивша држава у југоисточној Европи, постојала 1918—1943 / From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Југославија је била држава у југоисточној Европи, која је већим делом захватала Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. године. Од 1918. до 1920. званично име државе било је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1920. до 1929. званично име државе било је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, али термин „Југославија” био је њен колоквијални назив због свог порекла. Званично име државе је 3. октобра 1929. промењено у „Краљевина Југославија” од стране краља Александра I. Заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније.
Краљевина Југославија[н. 1] [н. 2] | |||
---|---|---|---|
Крилатица: Један народ, један краљ, једна држава | |||
Химна Химна Краљевине Југославије | |||
Подручје које је заузимала Краљевина Југославија у Европи током 1930-их | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Главни град | Београд[н. 3] | ||
Највећи град | Београд | ||
Друштво | |||
Службени језик | српско-хрватско-словеначки[1] | ||
Религија | равноправне вероисповести: православље, католицизам (и гркокатолицизам), ислам, јудаизам и протестантизам[2] | ||
Политика | |||
Облик државе | уставна монархија (1918—1929, 1931—1939) Апсолутна монархија (1929—1931, 1939—1945) | ||
— Краљ | Петар Карађорђевић (1918—1921) Александар Карађорђевић (1921—1934) Петар Карађорђевић (1934—1945)[н. 4] | ||
— Регент | Александар Карађорђевић (Регент престолонаследник, 1918—1921) Павле Карађорђевић, Раденко Станковић и Иво Перовић (тројно намесништво, 1934—1941) | ||
— Председник Министарског савета | Стојан Протић (1918—1919; први) Иван Шубашић (1945; последњи) | ||
Законодавна власт | Народно представништво | ||
— Горњи дом | Сенат | ||
— Доњи дом | Народна скупштина | ||
Историја | |||
Историјско доба | међуратни период · Други светски рат | ||
— Оснивање | 1918. | ||
— Укидање | 1945. (27 год.) | ||
— Статус | бивша држава | ||
Догађаји | |||
— Прводецембарско уједињење | 1. децембар 1918. | ||
— Видовдански устав | 28. јун 1921. | ||
— Диктатура | 6. јануар 1929. | ||
— Инвазија Осовине | 6. април 1941. | ||
— Укидање монархије и проглашење републике | 29. новембар 1945. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 247.542 ² | ||
Становништво | |||
— 1921. | 11.984.911 | ||
— 1931. | 13.934.038 | ||
— густина | 48,4/² / 56,3/² | ||
Валута | југословенска круна (1918—1920) југословенски динар (1920—1945) | ||
— код валуте | |||
— стоти део валуте | |||
Временска зона | +1 () | ||
Интернет домен | |||
Позивни број | +38 | ||
Земље претходнице и наследнице Краљевине Југославије | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Држава Словенаца, Хрвата и Срба | ДФ Југославија | ||
Краљевина Србија | |||
Банат, Бачка и Барања | |||
Краљевина Црна Гора | |||
|
Прелиминарно краљевство настало је 1918. спајањем привремене Државе Словенаца, Хрвата и Срба (која је настала на територијама бивше Аустроугарске, обухватајући Босну и Херцеговину и већи део Хрватске и Словеније) и Баната, Бачке и Барање (који су били део Краљевине Мађарске у саставу Аустроугарске) са независном Краљевином Србијом. Исте године Краљевина Црна Гора је такође прогласила своје уједињење са Србијом, док је Вардарска Македонија већ била део Србије пре уједињења.
На челу државе се налазила династија Карађорђевића, која је претходно владала Краљевином Србијом под Петром I од 1903. (после Мајског преврата) надаље. Петар I је постао први краљ Југославије и владао је до своје смрти 1921. године. Наследио га је син Александар I, који је био регент за свог оца. Био је познат као „Александар Ујединитељ”, а краљевину је преименовао у „Југославија” 1929. године. На њега је у Марсељу извршио атентат Владо Черноземски, члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), током посете Француској 1934. године. Круна је прешла на његовог 11-годишњег сина Петра II. Александров рођак Павле владао је као принц регент до 1941. године, када је Петар II постао пунолетан. Краљевска породица пребегла је у Лондон исте године, након што су земљу напале силе Осовине.
У априлу 1941. године, земљу су окупирале и поделиле силе Осовине. У Лондону је успостављена краљевска влада у егзилу коју је признало Уједињено Краљевство, а касније и сви савезници. Краљ је 1944. године, након притиска британског премијера Винстона Черчила, признао владу ДФЈ као легитимну владу. Ово је установљено 2. новембра након потписивања Вишког споразума између Ивана Шубашића (у име Краљевине) и Јосипа Броза Тита (у име партизана).