From Wikipedia, the free encyclopedia
Крунисање цара Николаја II Александровича и царице Александре Фјодоровне последње је крунисање једноц цара и његове супруге у Руској Империји. Оно се догодило у уторак 14. (26.) маја 1896. године у Успенској катедрали у Московском кремљу.
1. (13.) јануара 1896. године објављен је Врховни манифест „О предстојећем светом крунисању њихових царских величанстава“ , према којем је церемонија крунисања требало да се одржи у мају. Одговорност за организацију церемоније додељена је Министарству Царског суда, на основу којег су организоване Комисија за крунисање и Кронарни уред.[1]
Предложено је да све особе које учествују 9. маја у церемонијалном уласку царског пара у Москву 9. маја, дођу у Москву најкасније 5. маја. Свечани улазак требао је бити из палате Петровски на Петербуршкој магистрали и даље Тверском-Јамском и Тверском улицом.[2]
За припрему прославe био је одговоран министар царског двора гроф Иларион Воронцов-Дашков. Врховни маршал био је гроф Константин Пален, а врховни церемонијал кнез Александар Долгоруков. Дужност гласника обављао је Јевгениј Прибилски, службеник Сената. Јединица за крунисање формирана је од 82 батаљона, 36 ескадрила, 9 чета и 28 батерија, под командом великог војводе Владимира Александровича. Под његовом командом био је и посебан штаб са правима Генералштаба на челу са генерал-потпуковником Николајом Бобриковим.[3] Владимир Александрович је стигао у Москву и преузео команду 3. маја 1896. године.[4]
У априлу 1896. године из Санкт Петербурга у Москву довезено је преко 8.000 пуда прибора за јело, а од тога златних и сребрних сетови било је 1.500 пуда. Кремљ је средио 150 специјалних телеграфских жица за повезивање свих амбасада.[5]
Дана 6. маја, на рођендан Николаја II, цар и царица стигли су на железничку станицу Смоленски у Москви. Дочекали су их чланови царске породице, великодостојници, царски званичници и пуно људи. Генерални гувернер Москве велики војвода Сергеј Александрович, ујак цара и супруг царичине сестре Елизабете Фјоодоровне дочекао је цара и царицу. Од станице царски пар је затвореним кочијом наставио до палате Петровски.[6] Припрема крунисања, знатно је премашила претходна.[7]
Марија Фјодоровна, мајка Николаја II, стигла је 8. маја на железничку станицу Смоленски где ју је дочекао велики број људи.[8] Исте вечери, испред палате Петровски, царском пару је одржана серенада у извођењу 1.200 људи, међу којима су били хор Царске руске опере, студенти конзерваторијума и чланови руског хорског друштва.[9]
Свечани улазак у град догодио се 9. маја. Прво је дошла полицијска пратња с водом жандара, затим царски конвој, низ кочија са угледним људима, коњски стражари, царски лични конвој, козачки гардијски пук, пук Његовог Величанства и тако даље.
На дан крунисања литургија и захвалне молитве служене су у свим црквама у Санкт Петербургу. Престоничке цркве нису могле да приме све ходочаснике, због чега су се молебани служили и на трговима у близини одређеног броја катедрала и неких цркава.[10]
Служба је започела у 10 сати ујутро на посебној подигнутој платформи постављеној усред катедрале. Непосредно пре почетка крунисања цар је седео на престолу цара Михаила Фјодоровича, царица Марија Феодоровна на престолу цара Алексија Михајловича Тихог, а царица Александра Фјеодоровна на престолу великог кнеза Јована III.[11].
Церемонијом је председавао митрополит Паладијум из Санкт Петербурга, најистакнутији члан светог правитељствујушчег синода, митрополит Паладиј. На крају литургије цар и царица су помазани, а затим су се причестили светим тајнама у олтару. У служби литургије, између осталих, учествовао је и Јован Кронштатски.[12]
После церемоније, истог дана, служен је краљевски оброк у палати, коме су присуствовали позвани руски поданици и страни представници. Следећег дана, 15. маја (САД), у 10.30 часова, одржан је пријем за амбасадоре. Од 11.30 до 15 часова, цар и царица су прихватили поздраве из депутација, из целе Русије.
Ујутро 16. маја, у Кремаљској палати одржан је први бал, који је био први од низа прослава и балова.[13]
Рано ујутро 18. маја 1896. године, на дан „националног празника“ дошло је до трагедије на јавној гозби на пољу Ходинка у част крунисања. Према званичним подацима дошло је до стампеда у коме је 1.389 људи страдало а 1.300 је остало са тешким повредама. Према незваничним подацима страдало је 4.000 људи.[14]
Ходинска сматрана је мрачним предзнаком владавине Николаја II,[15] а крајем двадесетог века неки су је наводили као један од аргумената против његове канонизацијe.[16]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.