Куга
From Wikipedia, the free encyclopedia
Куга, позната и као пестис или „црна смрт“, заразна је болест коју изазива бактерија .[2] Симптоми укључују грозницу, слабост и главобољу,[1] а обично почиње један до седам дана након излагања.[2] Постоје три облика куге, од којих сваки утиче на различите дјелове тијела и изазива повезане симптоме. Плућна куга инфицира плућа, изазивајући кратак дах, кашаљ и бол у грудима; Бубонска куга утиче на лимфне чворове, због чега набрекне, а септикемична куга инфицира крв и може да узрокује да ткива поцрне и одумру.[1][2]
Куга | |
---|---|
Бактерија која изазива кугу, под флуоресцентним освјетљењем | |
Специјалности | Инфективна болест |
Симптоми | грозница, слабост, главобоља[1] |
Вријеме појаве | 1—7 дана након излагања[2] |
Типови | Бубонска куга, септикемична куга, плућна куга[1] |
Узроци | [2] |
Дијагностички метод | Проналажење бактерије у лимфном чвору, крви, испљувку[2] |
Превенција | Вакцина против куге[2] |
Лијечење | антибиотици и симптоматско лијечење[2] |
Лијекови | гентамицин и флуорохинолони[3] |
Прогноза | око 10% ризик од смрти (са лијечењем)[4] |
Фреквенција | Око 600 случајева годишње[2] |
Облици Бубонске и септикемичне куге се углавном шире уједом бува или се преносе преко контакта са зараженом животињом,[1] док се плућна куга углавном шири између људи ваздушним путем преко заразних капљица.[1] Дијагноза се обично поставља проналажењем бактерије у течности из лимфног чвора, крви или испљувака.[2]
Особе са високим ризиком могу да се вакцинишу као вид превенције,[2] док особе које имају ризик од плућне куге могу да се лијече превентивним лијековима.[2] Ако је особа заражена, лијечење се спроводи антибиотицима и симптоматским лијечењем.[2] Обично антибиотици укључују комбинацију гентамицина и флуорохинолона.[3] Ризик од смрти уз лијечење је око 10%, док је без њега око 70%.[4]
На глобалном нивоу, годишње се пријави око 600 случајева.[5] Током 2017. међу земљама са највише случајева биле се Демократска Република Конго, Мадагаскар и Перу.[6] У Сједињеним Америчким Државама, инфекције се повремено јављају у руралним областима, гдје се сматра да бактерије круже међу глодарима.[7] Историјски се дешавала у великим епидемијама, а најпознатија је била Црна смрт у 14. вијеку, која је резултирала са више од 50 милиона смртних случајева у Европи.[2]
Као природни извор, болест се еизоотски одржава у Африци, Азији, укључујући и територије Русије, Јужне Америке, и САД. У Србији је последња епидемија куге забиљежена прије више од 160 година. Пошто еколошки услови нису квалитативно измијењени, сматра се да је и даље је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге.