Лерин

Лерин
Φλώρινα
Лерин; Φλώρινα
	Поглед на Лерин
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Западна Македонија
Округ	Лерин
Општина	Лерин
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	17.686
Географске карактеристике
Координате	40° 47′ С; 21° 24′ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	663 m
	Лерин Лерин на карти Грчке
Поштански број	531 00
Позивни број	23850
Регистарска ознака
Веб-сајт
	www.cityoflorina.gr

Лерин (Хлерин; грч. [] — Флорина) је административни центар истоимене општине и округа, на северу периферије Западна Македонија, у Грчкој. Према попису из 2011. године било је 17.686 становника.^[1]

Кратке чињенице Лерин Φλώρινα, Административни подаци ...

Затвори

Данашње име града „Флорина“ - „Лерин“ везано је за име овог насеља из византијског времена, када се ово место звало Χλέρινον (Chlérinon), у преводу „место пуно зеленила“. Постепено се ово име променило у облик „Флорина“, док је код месних Срба задржан други словенски облик „Лерин“, ближи првобитном.

Лерин се налази на крајњем западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на знатној надморској висини (663 м). Град се налази на јужном ободу равнице Пелагоније, на месту где из ове равнице одваја пут ка Преспанском језеру. У Пелагонији се северније налазе и Битољ и Прилеп, данас градови у Републици Македонији. Јужно од града уздиже се планина Баба (Варнундас) и Нередска планина (Верно). Кроз Лерин протиче Јелашка река (Сакулевас, Сакулева).

Клима у Лерину је због надморске висине града и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.

Иако је околина Лерина била насељена током праисторије и антике, први помен града Лерина везује се за средњовековну Србију, која је овим просторима владала неколико деценија (1331-1385). Цар Душан се 1334. године обратио месном Грку, надзорнику тврђаве Хлеренон.

Подручје Лерина је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих пет векова. Током овог периода у граду су живели Турци и Словени, а мање је било Цинцара, Рома и Арнаута, а у околним селима највише је било Словена.

У месту је 1868. године започела рад српска народна школа.^[2]

Вековну владавину Турске над Лерином окончала је српска војска 1912, која је прва ушла у град приликом гоњења разбијене турске војске према југу (након Битољске битке).^[3] Тада је у град ушла српска коњица генерала Петра Бојовића. Међутим, гред је припао савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата, у коме је град био јако комунистичко упориште, било исељено и доста Словена. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Према попису из 2011. године у граду живи 17.686 становника. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Више информација Година ...

Година^[4]	1951	1961	1971	1981	1991	2001	2011
Становништво	12.270	11.933	11.164	12.562	12.355	14 279	17.686

Затвори

Привреда Лерина се највише ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50-их и 60-их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.