Ликовна колонија Сићево
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ликовна колонија „Сићево“ (ЛКС) (енгл. ) најстарија је српска и југословенска уметничка колонија, најстарија институција те врсте на Балкану, и нека врста историје Србије у 20. веку. Основана, 30. јула 1905. године, у селу Сићево, у живописној Сићевачкој клисури, 16 km источно од Ниша, на иницијативу познате српске сликарке Надежде Петровић, ЛКС баштини вредна уметничка дела познатих уметника, различитих стилских опредељења. Захваљујући Надеждиној иницијативи, коју су свесрдно подржале њене колеге из Словеније и Хрватске, колонија је започела са радом, који са прекидом од 59 година и до данас траје.
Назив | |
---|---|
Основана: | |
Обновљена: | |
Земља: | |
Уметнички директор: | |
Седиште: | |
Адреса: | |
Напомена: |
Од 1991. године, ЛКС је добила међународни карактер, и постала позната сликарском свету и ван простора Балкана, што је било од значаја да окупи импонзантан број аутора који су били импресионирани амбијентом самог села Сићева и пејзажима Сићевачке клисуре у којим су нашли примарну инспирацију за своје ликовне креације, служећи се при томе одабраним стазама властите ликовне поетике у сликовном остварењу свог доживљаја пејзажа.[1]
Кроз Сићевачку колонију, за више од стодесет година њеног постојања прошло је више од четристотине сликара из свих крајева некадашње Југославије и иностранства. Колонија је отворена за уметнике различитих генерација и естетских опредељења. Захваљујући њој формиран је импозантан ликовни фонд који данас чини око 796 дела (од 1970) значајне уметничке вредности.