{{automatic taxobox | name = Липа | image = Tilia argentea, Gradac.JPG | image_caption =Сребрнолисна липа у манастиру Градац. | image_width = 250п | taxon = Tilia | authority = | subdivision_ranks = врсте | subdivision =
- -{Tilia americana
- Tilia amurensis
- Tilia begoniifolia
- Tilia caroliniana
- Tilia chinensis
- Tilia chingiana
- Tilia cordata
- Tilia mongolica
- Tilia dasystyla
- Tilia henryana
- Tilia heterophylla
- Tilia insularis
- Tilia intonsa
- Tilia japonica
- Tilia kiusiana
- Tilia mandshurica
- Tilia maximowicziana
- Tilia mexicana
- Tilia miqueliana
- Tilia mongolica
- Tilia nobilis
- Tilia occidentalis
- Tilia oliveri
- Tilia paucicostata
- Tilia platyphyllos
- Tilia rubra
- Tilia sibirica
- Tilia tomentosa
- Tilia tuan}-
- хибриди и култивари
- -{Tilia × euchlora (T. dasystyla × T. platyphyllos)
- Tilia × europaea (T. cordata × T. platyphyllos)
- Tilia × petiolaris (T. tomentosa × T. ?)
- Tilia 'Flavescens' (T. americana × T. cordata)
- Tilia 'Moltkei'
- Tilia 'Orbicularis'
- Tilia 'Spectabilis'}-
}} Липе () су род који обухвата око 30 врста листопадног дрвећа у северној умереној зони[1]. Назив рода од античког назива за () од грчког = влакно, јер су у употреби ликина влакна; по другом тумачењу назив потиче од грчког измењеног назива за брест . Од српских назива наводи се за род само назив липа, док за аутохтоне врсте липа постоји више назива[2]. У нашим крајевима расту бела или сребрна липа (), крупнолисна липа () и ситнолисна липа ().
Опис биљке
Липе досежу висину од 25 до 30 , а старост од неколико стотина година. Листови двореди са дугом петељком, већином срцасто и по ободу тестерасто. Цветови липе су мали, хермафродитни, актиноморфни, петочлани зеленкастожуте боје, пријатног мириса у штитовима са заједничким приперком цвасти до пола сраслим са дршком. Ентомофилне, медоносне и анемохорне врсте. Цветање у јуну траје 2 до 3 недеље, а некад се деси да прође и за 5 до 6 дана. Плод је орашица настала срастањем пет карпела (на плоду пет уздужних шавова — места срастања). Перикарп чврст длакав, го или брадавичаст зависно од врсте[1]
Историјско значење
Стари Словени су живели у липовим шумама. У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.[3]
Употреба
Липов цвет се користи за справљање чаја, а дрво се може користити за прављење играчака, јер је лагано. Није подесно за употребу у грађевинарству и индустрији намештаја јер му је чврстоћа мала.
Галерија
Кора сребрнолисне липе. 
Лист. 
Цвасти сребрнолисне липе. 
Цветни дијаграм. 
Недозрели плод крупнолисне липе. 
Клијавац липе са карактеристичним режњевитим котиледонима.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
