Лисип
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лисип (грч. ) је вајар из позног класичног периода (4. век пре нове ере) у уметности старе Грчке. Наследио је славног Поликлета.[1][2]
Лисип је био лични вајар Александра Великог. Једна Лисипова скулптура Александра данас стоји у Лувру у Француској. Лисип се сматра великим вајарем, који је заједно са Скопасом и Пракистелом наговестио долазак хеленистичке ере.
Од његових оригиналних дела у бронзи није ништа сачувано; тек неколико каснијих копија односно реплика пружа могућност да се оцени значење овог веома плодног мајстора. Као дворски вајар Александра Великог израдио је низ Александрових портрета (један од најбољих је тзв. Херма Азара — данас у Паризу, Лувр); често га, у оквиру оријенталних концепција, приказује као Зевса, а каткад и у композицијама са више фигура (заједно с Леохаром израдио је групу Александар Велики у лову). Познати су били и други његови портрети (Александрове војсковође, Сократ, Езоп), затим статуе олимпијских победника и ликови из грчких митова — Зевс, Посејдон, Арес, Ерос, Каирос, Музе, Херакле (12 његових јуначких дела).
На почетку свог уметничког рада под утицајем Поликлета и Скопаса, Лисип се касније развио у првом реду као портретиста који успева да дâ истанчану психолошку карактеризацију приказаних ликова. По традицији, он је за Поликлета тврдио да људе приказује онаквима какви јесу, а за себе је говорио да их приказује онако како их види. Тај свој принцип примењује и код статуа богова, чијим физиономијама даје сасвим индивидуалне карактеристике. Код пропорција људских ликова Лисип је почео примењивати нови канон (Апоксиомен). У односу на Поликлетове фигуре атлета Лисипови ликови су много виткији и еластичнији у покрету; у томе, вероватно, лежи елеганција коју код њега истичу већ антички књижевни извори. У развоју старогрчке скулптуре његово је дело значајно и због тога, што тродимензионалност пластике за њега постаје елемент композиције.