Логор Нежидер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нежидер је назив за аустроугарски логор за интерниране цивиле (супротно Хашкој и Женевској конвенцији из 1899, 1906. и 1907. године) и заробљене војнике, међу њима у највећем броју Србе и Српкиње, као и грађане и војнике Црне Горе у време Великог рата. Током Првог светског рата у аустроугарске логоре интеринрано је 147.677 војника и 50.000 цивила. Ово су званични подаци које је Мирољуб Вучковић припремио за Мировну конференцију у Паризу.
Логор Нежидер | |
---|---|
Концентрациони логор | |
Координате | 47° 56′ 55″ С; 16° 50′ 35″ И |
Место | Нежидер |
Под контролом | Аустроугарска |
Постојао | јесен 1914 — новембар 1918. |
Број затвореника | 14.500 српских и црногорских житеља |
Број жртава | > 9.700 (Срба) |
Некадашњи логораш Нежидера, Душан Кривокапић је записао да је у логор ушло укупно 14.500 српских и црногорских житеља, а изашло 4.800. Одатле се тешко враћало у родни крај.[1]
Заробљени српски војници и интернирано становништво је довожено у Нежидер и одатле распоређивано у друге логоре у царевини. Били су то злогласна имена: Хајнрихсгрин, Ђенђеш, Нађмеђер, Ашах, Болдогасоњ, Браунау[2] и други.
У овом логору је била смештена српска интелектуална елита, по чему се он издваја од других објеката исте намене у Првом светском рату.