Луцерн

Луцерн
Луцерн;
	Луцерн са најважнијим градским симболом, древним дрвеним мостом
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Швајцарска
Кантон	Луцерн
Становништво
Становништво	‍
—	76.156
— густина	2.036,26 ст./km2
Агломерација	205.424
Географске карактеристике
Координате	47° 07′ С; 8° 19′ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	436 m
Површина	37,40 km2
	Луцерн Луцерн на карти Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник	Урс Штудер
Поштански број	6000-6009
Веб-сајт
	www.luzern.ch

Луцерн ( , фр. , итал. ) је седми по величини град у Швајцарској. Град је седиште истоименог кантона Луцерн, као и његов највећи град и културно и привредно средиште.

Кратке чињенице Луцерн, Административни подаци ...

Затвори

Луцерн се сматра средиштем средишње Швајцарске.^[1]

Луцерн се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 55 јужно, а од главног града Берна 110 источно.

Рељеф: Луцерн се налази на истоименом Луцернском језеру, на надморској висини од око 430 m.^[2]</ref> Град се образовао на месту где река река Ројс истиче из језера. Изнад града се стрмо издижу Алпи, који се овде називају Луцернским Алпима. Најближа граду јесте планина Пилатус.

Клима: Клима у Луцерну је оштрија варијанта умерено континенталне климе због окружености града високим Алпима.

Воде: Луцерн се налази на Луцернском језеру, једном од највећи језера у држави. Град се образовао на месту где река Ројс истиче из језера.

Подручје Луцерна било је насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало изразитији значај.

Током раног средњег века подручје данашњег града населили су германско племе Алемани. У 8. веку бенедиктинци су подигли манастир на овом месту, касније назван Луцијарија. Из овог назива је изведен назив данашњег града. Око манастира се у следећим вековима изродило насеље, које током 12. века добија назнаке града, да би градска права стекло 1290. г.

Године 1291. тадашње војводство Луцерн са неколико мањих војводстава у окружењу је основало Швајцарску конфедерацију. Град је имао веома важну улогу у даљем ширењу конфедерације.

За разлику од других већих градова данашње Швајцарске градско становништво није примило протестантску веру и остало је одано Ватикану. Захваљујући овоме град је доминирао током следећа два века, али је почетком 18. века, са јачањем протестантских снага изгубио овај положај и стагнирао два века.

Током 19. века Луцерн се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.

Више информација Година, Становништво ...

Популација (ист.): Луцерн
Година
Становништво

Затвори

Године 2008. Луцерн је имао око 76.000 становника или 3 пута више него на почетку прошлог века.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Луцерна чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 84,5% градског становништва, а прате га италијански и српскохрватски језик.

Вероисповест: Месни Немци су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данашњи верски састав града је: римокатолици 60,0%, протестанти 15,5%, атеисти 10,6%, муслимани 3,1%.

Луцерн је некада важио за велики индустријски град не само за дати кантон него и за целу Швајцарску. Међутим, протеклих деценија индустрија се постепено повукла пред услужним и управним делатностима.

Град Луцерн је веома важан и прометно саобраћајно чвориште за људе и робу који путују ка унутрашњости Швајцарске. Кроз Луцерн пролази више ауто-путева, па је Луцерн добро повезан са другим градовима Швајцарске. Постоји и веома велика железничка станица у граду. Готово сви возови који путују од истока ка западу стају у Луцерну. У близини железничке станице налази се веома познати Швајцарски саобраћајни музеј. Он је најпосећенији музеј у Швајцарској и има велику колекцију аутомобила, бродова, авиона и возова.

Луцерн је веома важно туристичко одредиште. Сваке године много туриста посети Луцерн, а највише из Азије. Они често долазе да виде стари дрвени мост, тзв. „Капелански мост“ (Капелбрике), који је изграђен у средњом веку. Поред тога, ту се налази и веома добро очувано старо градско језгро, познато по кућама са осликаним фасадама.

Важна туристичко одредиште је и планина Пилатус, где, на врху планине, постоји ресторан са врло лепом погледом на целу средишњу Швајцарску и град са околином.^[3]