From Wikipedia, the free encyclopedia
МС-ДОС је познати производ компаније Мајкрософт чије име долази од сложенице Мајкрософт која је примењена на првом IBM PC рачунару којег је развила компанија IBM 1981. године, и у готово неизмењеном облику, с обзиром на кориснички интерфејс, задржао се све до краја деведесетих година 20. века. У основи, ради се о оперативном систему који се искључиво бавио дисковима или ДОСом у којем нема никаквог графичког интерфејса (дакле искључиво текстуални интерфејс), и покретање апликација и уношење наредби систему обавља се тастатуром.
Написан у | Асемблер x86,[1] касније верзије су такође користиле |
---|---|
ОС породица | ДОС |
Пуштен у производњу | 12. август 1981.[2] |
Лиценца | Власнички МИТ лиценца (v1.25 & v2.0)[3] |
Званични веб-сајт |
Из масовне употребе почео га је истискивати Windows који је у својим почецима изразито зависио о МС-ДОС-у. Представљао је тек нешто више од графичког интерфејса ДОС-а, али од и МЕ верзија Виндоуса ДОС је постао непотребан и престао се користити.
Данас га користе једино рачунарски носталгичари за покретање старих програма који не функционишу на Windows-а. Инсталирање ДОС-а на рачунарима новије генерације је понекад немогуће, и најлакши начин покретања је из емулатора.
Током његовог живота објављено је неколико конкурентних производа за платформу к86,[4] а МС-ДОС је прошао кроз осам верзија, све док развој није престао 2000. године.
МС-ДОС је био преименован облик 86-ДОС-а[5] – у власништву Сијетл рачунарских производа, који је написао Тим Патерсон. Развој 86-ДОС-а трајао је само шест недеља, јер је у основи био клон -а предузећа Digital Research (за процесоре 8080/Z80), портованог за рад на 8086 процесорима и са две значајне разлике у односу на : побољшану диск логику међуспремника сектора и увођење FAT12 уместо CP/M датотечног система. Ова прва верзија је испоручена у августу 1980.[2] Мајкрософт, коме је био потребан оперативни систем за персонални рачунар,[6][7] ангажовао је Тима Патерсона у мају 1981. године и купио 86-ДОС 1.10 за УС$75.000 у јулу исте године. Мајкрософт је задржао број верзије, али га је преименовао у МС-ДОС. Такође су лиценцирали МС-ДОС 1.10/1.14 IBM-у, који га је у августу 1981. понудио као ПЦ ДОС 1.0 као један од три оперативна система[8] за или .[2]
У року од годину дана, Мајкрософт је лиценцирао МС-ДОС сету од преко 70 других компанија.[9] Дизајниран је да буде ОС који може да ради на било ком рачунару породице 8086.
Мајкрософт је изоставио вишекорисничку подршку из МС-ДОС-а јер је Мајкрософтов оперативни систем, базиран на Јуниксу, Ксеникс, био потпуно вишекориснички.[10] Компанија је с временом планирала да побољша МС-ДОС тако да се готово не разликује од Ксеникса за једног корисника, или , који би такође радио на Мотороли 68000, Зилог З8000 и ЛСИ-11; они би били навише компатибилни са Ксеником, који је часопис 1983. описао као „вишекориснички МС-ДОС будућности”.[11][12] Мајкрософт је заједнички оглашавао МС-ДОС и Ксеникс, наводећи заједничке карактеристике свог „једнокорисничког ОС“ и „вишекорисничког, вишезадатног оперативног система изведеног из Јуникса“, и обећавајући лако портирање између њих.[13] Након раскида са Бел системом, међутим, АТ&Т компјутерски системи су почели да продају Јуникс систем V. Верујући да се не може такмичити са АТ&Т на Јуниксовом тржишту, Мајкрософт је напустио Ксеникс, а 1987. године пренео власништво над Ксениксом на Санта Круз операцију ().
Мајкрософт је 25. марта 2014. године ставио код за и мешавину Altos MS-DOS 2.11 и TeleVideo PC DOS 2.11 на доступ јавности у складу са Мајкрософтовим истраживачким уговором о лиценци, који чини доступним изворни код, али ни отвореним извором како је дефинисано стандардима Иницијативе отвореног кода или Задужбине за слободни софтвер. [14][15][16][17] Мајкрософт је касније поново лиценцирао код под МИТ лиценцом 28. септембра 2018. године, чинећи ове верзије бесплатним софтвером.[3]
Као првоаприлска шала 2015. године, Мајкрософт Мобајл је покренуо Виндоус фоун апликацију под називом МС-ДОС Мобајл која је представљена као нови мобилни оперативни систем и радила је слично као МС-ДОС.[18]
Све верзије с у називу Мајкрософт је развио за и за њихове рачунаре, док верзије с префиксом МС Мајкрософт је издавао и продавао посебно и њих су користили произвођачи клонова или компатибилних рачунара.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.