Маглић (планина)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Маглић је динарска планина између БиХ (Републике Српске) и Црне Горе. Налази се на тромеђи географских обасти Босна, Херцеговина и Стара Херцеговина. Маглић је уједно и назив највишег врха у Републици Српској, односно БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 ) који се налази на подручју Црне Горе, док је врх Маглић на 2.386 надморске висине [1]. По другим изворима, највиши врх је Маглић са 2.386 [2], односно 2.388 . Планина се налази око 20 југозападно од Фоче уз границу БиХ и Црне Горе. Омеђена је реком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, рекама Дрином и Пивом на североистоку, те планином Биоч на југоистоку.
Маглић | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Велики Витао |
Ндм. висина | 2.396 m |
Координате | 43° 16′ 52″ С; 18° 43′ 59″ И |
Географија | |
Државе | Црна Гора, Босна и Херцеговина |
Републике | Република Српска |
Маглић је изграђен од пермских стена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1.600 , а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни врх), Рујевац, Снијежница (Сњежница), Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и Перућица, највећа прашума у Европи и велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1.517 . Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.