Магнезијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Магнезијум (, лат. ), земноалкални је метал А групе атомског броја 12.[4] Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2, уз врло ретке изузетке где има оксидациони број +1.[5] Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала. Стабилни изотопи магнезијума су: 24, 25 и 26. Он је осми најраспрострањенији елемент у Земљиној кори[6][7] и девети генерално у познатом свемиру.[8][9] Магнезијум је четврти по распрострањености елемент на Земљи у глобалу (иза жељеза, кисеоника и силицијума), чини око 13% укупне масе планете Земље и има највећи удео у плашту Земље. Релативно велика заступљеност магнезијума на Земљи је повезана са чињеницом да се он лако ствара при супернова распаду звезда путем секвенцијалног додавања три језгра атома хелијума на угљеник (који је такође направљен из три језгра атома хелијума). Због велике растворљивости магнезијумових јона у води, он је и трећи по заступљености растворени елемент у светским морима.[10] Магнезијум се ствара у звездама већим од три сунчеве масе путем фузије хелијума и неона у алфа процесу при температурама изнад 600 мегакелвина.
У елементарном стању (као метал) се не може наћи у природи на Земљи јер је веома реактиван. Када се издвоји у елементарном стању стајањем на ваздуху врло брзо се оксидује те се његова површина прекрије танким слојем оксида (пасивизира се). У облику металног праха гори уз карактеристичан блештећи бели пламен, што га чини честим састојком за пиротехничке справе и ракете. Овај метал се данас најчешће добија електролизом магнезијумових соли изолованих из слане воде. Комерцијално, магнезијум се најчешће користи за легирање других метала те производњу легуре алуминијума и магнезијума познатије као магналијум или магнелијум. Пошто је магнезијум око трећине лакши од алуминија (има мању густину[11]) ове легуре се цене због своје релативне лакоће и чврстоће. У људском телу, магнезијум је једанаести најзаступљенији елемент по маси. Његови јони су незамењиви за све живе ћелије, где они врше важну улогу у манипулацији важних биолошких полифосфатних једињења попут АТП, ДНК и РНК. Постоје стотине ензима којима су магнезијумови јони неопходни за функционисање. Једињења магнезијума се користе у медицини као лаксативи, антациди (нпр. млеко магнезијума) те у бројним другим ситуацијама када је неопходна стабилизација неуобичајеног надражаја неког нерва или када је потребно грчење крвних судова (нпр. при третману еклампсије). Магнезијумови јони су генерално киселог окуса и у ниским концентрацијама могу помоћи при ублажавању опорости природне минералне воде. У биљкама, магнезијум је метални јон у центру молекула хлорофила и зато је чест додатак вештачким ђубривима.[12]
Чињеницу да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен тек 1808. године од стране Хамфри Дејвија.