Марсељски атентат
атентат на краља Александра Карађорђевића / From Wikipedia, the free encyclopedia
Атентат у Марсељу на краља Александра I Карађорђевића се одиграо у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској, у Марсељу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута.
Историја можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Марсељски атентат | |
---|---|
Место | Авенија Канебијер, Марсељ |
Координате | 43.1744 5.2232 |
Датум | 9. октобар 1934. 16:20, по југословенској временској зони (UTC+1) |
Мета | Александар I Карађорђевић |
Врста напада | Атентат |
Оружје | Маузер M712 |
Убијено | 6, међу којима: |
Рањено | 10, међу којима је генерал Жозеф Жорж |
Учесници | Мијо Краљ, Иван Рајић, Звонимир Поспишил |
Организација | УХРО ВМРО |
Атентатор, Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације (скраћено ВМРО), усмртио је краља Александра са четири метка, а једним је лакше ранио француског министра иностраних послова Луја Бартуа, који је услед неадекватне медицинске помоћи искрварио и умро.[1] Око атентата су сарађивали усташе и ВМРО, који су желели да отцепе Хрватску и Македонију од Краљевине Југославије. У атентат су биле умешане и поједине стране силе, у првом реду Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији, односно њеној јадранској обали.
По мемоарима Александровог другог сина, Томислава Карађорђевића, у тренутку Марсељског атентата је краљ Александар био смртно болестан од рака, и лекари су му давали око шест месеци живота. Томислав је то сазнао од мајке, краљице Марије, а за краљеву дијагнозу су знали само чланови породице и узак круг лекара. Патолошки налаз који је начињен после атентата наводно потврђује ту дијагнозу.[2]
Југословенска обавештајна служба имала је своје доушнике у усташком покрету и знали су да је атентат планиран.[3] Балистички извештај поводом овог атентата је написан годину дана касније, 1935, али није био доступан јавности све до 1974. Овај извештај је први пут у јавност објавио белгијски историчар Жак де Лонеј, и у њему стоји да је Луј Барту погођен метком са бакарном кошуљом од 8mm што није била муниција ни за један од два пиштоља које је имао Черноземски, већ га је користила француска полиција. Сматра се да је Барту рањен залуталим метком током паничне интервенције полиције непосредно после атентата.[4]