Мате Павић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мате Павић (Сплит, 4. јул 1993) је хрватски тенисер који наступа у конкуренцији парова. Дана 21. маја 2018. дошао је на прво место АТП листе и тиме постао 52. тенисер у историји коме је то пошло за руком (најмлађи број 1 још од Тода Вудбриџа).[1][2]. Први је тенисер из своје земље на тој позицији на којој је провео укупно 57 недеља.[2] Члан је најбољег дубла сезоне за 2018. годину, са Оливером Марахом.[3]
Мате Павић | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1993-07-04)4. јул 1993. (30 год.) | ||||||||||||||||
Место рођења | Сплит, Хрватска | ||||||||||||||||
Држављанство | Хрватска | ||||||||||||||||
Висина | 1,91 | ||||||||||||||||
Маса | 83 | ||||||||||||||||
Пребивалиште | Фрипорт, Бахами | ||||||||||||||||
Про. каријера | 2011– | ||||||||||||||||
Игра | Левом руком; дворучни бекхенд | ||||||||||||||||
Тренер | Нађа Павић | ||||||||||||||||
Зарада | 4.679.218 $ | ||||||||||||||||
АТП профил | |||||||||||||||||
Победе—порази | 3—10 (23,08% у главним жребовима АТП турнира и у Дејвис купу) | ||||||||||||||||
Освојени турнири | 0 (4 фјучерса) | ||||||||||||||||
Изгубљена финала | 0 | ||||||||||||||||
Најбољи пласман | Бр. 295 (6. мај 2013) | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Парови | |||||||||||||||||
Победе—порази | 363—177 (67,22% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу) | ||||||||||||||||
Освојени турнири | 31 (11 челенџера, 7 фјучерса) | ||||||||||||||||
Изгубљена финала | 28 | ||||||||||||||||
Најбољи пласман | Бр. 1 (21. мај 2018) | ||||||||||||||||
Тренутни пласман | Бр. 7 (11. јул 2022) | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Мешовити парови | |||||||||||||||||
Освојени турнири | 2 | ||||||||||||||||
Изгубљена финала | 2 | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Тимска такмичења | |||||||||||||||||
Дејвис куп | П (2018) | ||||||||||||||||
Ажурирано: 11. јул 2022.. |
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Представљајући | ||
Тенис | ||
Олимпијске игре | ||
Токио 2020. | Парови |
Освојио је укупно 31 АТП титулу у дублу.[4] Са Оливером Марахом наступио је у финалима три гренд слема у конкуренцији парова: победио је на Отвореном првенству Аустралије 2018,[5] а поражен на Вимблдону 2017.[6] и Ролан Гаросу 2018,[7] док је са Бруном Соаресом тријумфовао на Отвореном првенству САД 2020.[8] а поражен на Ролан Гаросу 2020.[9] Са Николом Мектићем има два финала Вимблдона: 2021. су били освајачи титуле,[10]а 2022. су поражени у финалу.[11] Такође, има две гренд слем титуле у конкуренцији мешовитих парова: освојио је Отворено првенство САД 2016. (са Лауром Зигемунд)[12] и Отворено првенство Аустралије 2018. (са Габријелом Дабровски).[13]
Био је члан репрезентације Хрватске која је 2016. освојила Дејвис куп.[2]
Као представник Хрватске на Олимпијским играма у Токију освојио је златну медаљу у конкуренцији мушких парова, са Николом Мектићем.[14]
Током јуниорске каријере имао је победе у синглу над будућим топ 10 играчима као што су Доминик Тим и Лука Пуј. Достигао је пето место у јуниорском ранкингу 3. јануара 2011.[2] Исте године је са Џорџом Морганом освојио јуниорски Вимблдон у конкуренцији парова.[15]