Махабхарата
Санскритска епска песма / From Wikipedia, the free encyclopedia
Махабхарата (Деванагари महाभारत, фонетски Mahābhārata), некад позната једноставно као Бхарата, је назив за један од два древна санскритска епа Индије - други еп је Рамајана.[1] Представља другу по величини епску песму на свету (први је тибетански Еп о краљу Гесару). Осим што представља једно од највећих књижевних достигнућа човечанства, Махабхарата такође има велику верску и филозофску важност у Индији,; то је поготово случај с Бхагавад Гитом, чије једно од поглавља (Бхисхмапарва), представља централни свети текст хиндуизма.[2][3]
Назив се може превести као „Велика Индија“ или, прецизније, „Велики спев династије Бхарата“ (бхарата значи потомство Бхарате, краља за кога се верује да је основао индијско краљевство Бхаратаварсха; „Бхарат“ данас ужива статус једног од службених имена за Индију у свим индијским државама и често се користи у свакодневном говору). Дело је део хиндуских итихасас, дословно „оног што се десило“, заједно с Пуранама и Рамајаном. Потпуна верзија садржи више од 100.000 стихова, чинећи је два пута дужом од Библије и седам пута дужом од Илијаде и Одисеје заједно.[4]