Мелодија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мелодија (од грчког μελῳδία melōidía, „певање, појање”),[1] низ је тонова међусобно повезаних у целину. Најчешће сви тонови једне мелодије припадају истој лествици,[2][3] а сама мелодија најчешће почиње неким тоном квинтакорда (трозвукa)[4] лествице у којој је писана, а завршава на првом ступњу (тоници) исте лествице. Мелодија било ког дела неке песме није довољна да се њоме окарактерише само једна песма. Мелодија се обично понавља више пута кроз композицију или песму.[5][6]
Мелодије се често састоје од једне или више музичких фраза[7][8][9] или мотива,[10][11] и обично се понављају кроз композицију у различитим облицима. Мелодије се такође могу описати њиховим мелодијским кретањем или висинама или интервалима између тонова (претежно спојене или дисјунктне или са даљим ограничењима), опсегом висине тона, тензијом и ослобађањем, континуитетом и кохерентношћу, каденцом и обликом.