Менандар (комедиограф)
највећи писац нове атичке комедије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Менандар (грч. Μένανδρος, 343–291. п. н. е.) био је највећи писац нове атичке комедије, премда је за живота био мање успешан него Филемон, јер је само осам пута освојио прво место на драмским такмичењима. Написао је више од стотину комедија, од којих је само једна потпуно сачувана, а остале су познате у фрагментима и по прерадама римских комедиографа Плаута и Теренција., Рођен је у 343. п. н. е. у угледној и добростојећој атинској породици. Мајка му се звала Хегесистрата, а отац Диопит. Неки истраживачи сматрају да се ради о истом Диопиту који је око 343. п. н. е. послат из Атине да на Трачком Херсонезу оснује атинску клерухију, а који је познат из Демостеновог говора О Херсонезу[1] Ујак му је био Алексид, песник средње атичке комедије,[2] од кога се вероватно учио комедиографској уметности. Био је пријатељ, а можда и ученик, филозофа Теофраста, као и пријатељ атинског тиранина Деметрија из Фалерона,[3] који је у име македонске краљевске куће управљао Атином од 317. до 307. п. н. е. Према неким вестима из антике, Птолемеј Сотер позвао га је на свој двор у Александрију, али је Менандар одбио, будући да није желео напустити своју независност у уметничком стваралаштву, имање у Пиреју и љубавницу Гликеру[4] Умро је 291. п. н. е., а у једној схолији уз Овидијеву песму Ибис записано је да се утопио купајући се у мору код Пиреја[5] Суграђани су га покопали и подигли му надгробни споменик на путу који је из Пиреја водио у Атину, где га је још Паусанија могао видети[6] Сачуване су многе бисте које наводно представљају Менандра, укључујући и познату статуу у Ватикану, за коју се раније мислило да представља Гаја Марија.
Менандар | |
---|---|
Датум рођења | 343. п. н. е. |
Место рођења | Пиреј, |
Датум смрти | око 291. п. н. е. |
Место смрти | Атина, |