Међусловенски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Међусловенски језик (, ; до 2011. године: словјански, ) је словенски међујезик, створен 2006. групом језикотвораца из различитих земаља, на челу са холандским лингвистом Јан ван Стенбергеном. Улога међусловенског огледа се у олакшавању комуникације између представника различитих словенских народа, али исто тако у помагању припадницима страних народа, који не говоре ниједан словенски језик, при комуникацији са Словенима. За ове, међусловенски би могао бити добра основа за учење било којега другог словенскога језика.
Међусловенски | |
---|---|
Креирао | Јан ван Стенберген, Војтех Мерунка |
Подешавање и употреба | Помоћни језик, намењен за комуникацију међу или са словенским језицима |
Говорници | около 2000[1] (2017) |
Сврха | плански језик
|
латиница, ћирилица | |
Званични статус | |
Регулише | без регулишућег лица |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | art |
ISO 639-3 | – |
Међусловенски се сврстава у полу-вештачке језике. Потиче из старословенског језика и разних импровизованих језика, вековима коришћених од Словена у сврху споразумевања са другим словенским народима, на пример у многонародним срединама или у новије време на интернету.[2] Циљ међусловенског је обогаћење истих са научном основом. Дакле, и граматика и речник се заснивају на сличностима и заједничким особинама свих језика словенске скупине. За разлику од словија, једног шематског језика чија се граматика заснива на принципу есперанта[3], међусловенски је природан језик који избегава сваки вештачки елемент. Његово тежиште више лежи у разумевању него у лаком учењу.[2]