Микрофон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Микрофон (грч. , што значи „мали“ и , што значи „звук“)[1] је електрични уређај који акустичне таласе који до њега допиру претвара у електричне аналогне или дигиталне сигнале, који касније могу бити спроведени до других уређаја који исте могу да памте, обрађују или репродукују. У процесу њихове градње и испитивања, користе се тзв. глуве собе. Први микрофон је пронашао Емил Берлинер 1877. године.
Микрофони се користе у свакодневном животу. На пример код телефона, касетофона и диктафона (за снимање звука), слушних помагала, у радију, телевизији, музичкој и филмској продукцији итд.
Постоји више врста микрофона:
- Кондензаторски или електростатички
- Електрет кондензаторски
- Електродинамички
- Угљени
- Пиезоелектрични
- Ласерски
- Текући (медијум је течност)
- MEMS (м. на чипу)
- Динамички звучници као микрофони