3. председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954)[1] је бивши полицијски инспектор, српски политичар и председник Републике Српске Крајине (од фебруара 1994. до августа 1995). После пораза Републике Српске Крајине морао се предати Хашком трибуналу и 2007. осуђен је на 35 година затвора, а тренутно је у затвору у Естонији.[2]
Милан Мартић | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Надимак | Миле | ||||||||||||||||||
Датум рођења | 18. новембар 1954. | ||||||||||||||||||
Место рођења | Жагровић, НР Хрватска, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||
Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||
Професија | полицијски инспектор | ||||||||||||||||||
Политичка странка | Српска партија социјалиста | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Милан Мартић рођен је 18. новембра 1954. године у селу Жагровић, код Книна, од оца Николе, радника, и мајке Јелене, домаћице. Радио је од 1976. до 1981. године као полицајац у Секретаријату унутрашњих послова у Шибенику, а од 1982. је радио као полицијски инспектор у Книну.[1] После неког времена, постао је шеф полицијске станице у Книну. Завршио је Вишу школу за унутрашње послове у Загребу и тиме стекао VI степен стручне спреме и занимање криминолог, 30. септембра 1986. године.
После победе на изборима (у априлу и мају 1990) у Хрватској, Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и њен вођа Фрањо Туђман радили су на одвајању Хрватске од СФРЈ и покушавали да умање политички значај Срба у Хрватској. У том циљу, Сабор Хрватске усвојио је 22. децембра 1990. измене Устава Републике Хрватске, у коме је Србима одузето право сувереног народа, а проглашени су за националну мањину.[3] Од доласка на власт Туђмана део Срба у Хрватској, а међу њима и Милан Мартић страховали су да Туђман и ХДЗ обнављају усташку Независну Државу Хрватску.[4] Због тога, од средине 1990. Милан Мартић и Срби полицајци из Книна нису желели да признају власт Туђмана и ХДЗ-а, а стварали су српску милицију у Книнској крајини. У децембру 1990. Срби у Книнској крајини прогласили су Српску Аутономну Област Крајину, а 29. маја 1991. Милан Мартић проглашен је за министра унутрашњих дела у влади САО Крајине.[1]
Као министар Републике Српске Крајине у јуну и јулу 1992. водио је једну јединицу у операцији Коридор 92 и после повратка у Републику Српску Крајину унапређен је у чин генерал-пуковника од стране председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића.[5]
На месту министра унутрашњих дела САО Крајине, а од децембра 1991. Републике Српске Крајине Милан Мартић је остао до почетка 1994. Тада је победио на изборима за председника Републике Српске Крајине и постао њен председник.[6]
У марту 1995. пред доношење нове резолуције СБ о РСК, Милан Мартић је послао поруку Савету безбедности УН у којој је тражио да се спречи изгласавање резолуције која би третирала Републику Српску Крајину као део Хрватске, јер ће то омогућити Хрватској да изврши геноцид над Србима у РСК.[7]
Када је отворен саобраћај на аутопуту Братства и јединства, то је довело до међунационалних сукоба и убиства једног Србина на територији Нове Градишка, под контролом Хрвата 28. априла 1995. године, а уследила су убиства још неколико Хрвата на територији РСК. Због тога, по одобрењу председника РСК Милана Мартића затворен је за саобраћај на аутопуту, али Хрватска је војно напала 1. маја 1995. подручје Окучана и Западне Славоније у Републици Српској Крајини, преко кога је прелазио аутопут. У време тог напада, 2. маја 1995. Милан Мартић је наредио да се гранатира Загреб са неколико ракета, али то није зауставило напад Хрвата.[8]
Убрзо после протеривања Срба са подручја Окучана и Западне Славоније, 4. августа 1995. почео је већи напад Хрватске на Републику Српску Крајину, а председник Милан Мартић донео је одлуку да нареди извлачење цивилног становништва из Републике Српске Крајине испред хрватске војске и полиције.[9]
Од 1991. до августа 1995. године Милан Мартић је имао неколико важних позиција у САО Крајини и влади РСК. Међу важнијим позицијама које је имао истичу се: министар одбране САО Крајина, заменик команданта територијалне одбране, министар унутрашњих послова, а ране 1994. године постао је председник РСК.
Скривао се од испоруке Хашком трибуналу, под именом Драган, у једној кући у селу Петина код Крушевца.[10] Године 2002. предао се Хашком трибуналу (Међународном кривичном суду за бившу Југославију УН - МКСЈ УН),[11] који га је оптужио за злочине почињене током постојања Републике Српске Крајине.
Хашки трибунал је 12. јуна 2007. Милана Мартића осудио на 35 година затвора. Мартић је проглашен кривим за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу”. Казну издржава у затвору у Естонији.[12]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.