Милан Недић
српски генерал и председник владе за време немачке окупације / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Недић (Гроцка, 3. септембар 1877 — Београд, 4. фебруар 1946)[1][2] био је српски и југословенски генерал и политичар.
Тачност овог чланка је оспорена. |
Милан Недић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1877-09-03)3. септембар 1877. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Гроцка, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 4. фебруар 1946.(1946-02-04) (68 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Београд, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Порекло | српско | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | Православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | официр | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Живка Пешић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Породица | брат: Милутин Недић, Божидар Недић даљи рођак: Димитрије Љотић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | нестраначки политичар | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Чин | Армијски генерал | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Он се као официр борио у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У међуратном периоду био је начелник генералштаба и министар војске и морнарице. Смењен је и пензионисан због својих пронемачких ставова и блискости са покретом Збор Димитрија Љотића. Враћен је у службу пред Априлски рат, у ком је командовао Трећом групом армија која је имала задатак да брани најважнији део фронта на граници према Бугарској, али није пружила никакав отпор.
Недић је био председник марионетске владе у средишњем делу Србије за време окупације од стране нацистичке Немачке у Другом светском рату. За време Недићевог мандата од стране Немаца је убијено 300.000 Срба, укључујући и 80.000 у концентрационим логорима.[3] Немачке окупационе власти су га поставиле за председника марионетске Владе народног спаса са циљем да лакше угуше устанак у Србији. Недић је био мотивисан бригом за опстанак српског народа у Хитлеровом новом поретку. Недићева влада је помагала збрињавање српских и других избеглица из НДХ у Србији. Желео је да обезбеди уточиште за Србе који су били прогоњени у другим деловима окупиране Југославије, нарочито НДХ, као и да спречи победу комуниста у рату.
Недићев режим је верно извршавао немачке захтеве, покушавајући да осигура Србији место у новом европском поретку који стварају нацисти. Краљевска влада ражаловала је Недића и осудила појединим својим декретима из 1942. године.[4] Недић је био фасциниран немачким националсоцијализмом[5] и покушао је да уреди Србију по угледу на Трећи рајх. Недићева влада није учествовала у току Холокауста и чланови оружаних снага његове владе нису хапсили Јевреје, већ је то чинио Вермахт. Са друге стране, Недићеве снаге су вршиле евидентирање Јевреја и податке су предавали немачким нацистима.[6]
Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију. После немачког пораза се предао западним Савезницима, који су га изручили новим комунистичким властима. Према званичном саопштењу, Недић је извршио самоубиство чекајући суђење, док неки верују да је убијен.[7][8][9] Режимска пропаганда представљала је Милана Недића као „оца Србије”, који обнавља Србију и који је прихватио своју улогу да спасе српски народ. Током рата пружио је уточиште великом броју Срба протераних из Независне Државе Хрватске, због чега је у делу народа прозван српска мајка.[10][11][12] Критичари Недићевог рада сматрају да је назив српска мајка неадекватан и да је Недић српска маћеха и квислинг.[13][14][15][6]
Покушај званичне рехабилитације Милана Недића у Републици Србији је одбијен пред надлежним судом. Уставна жалба против наведене пресуде је поднета 2019. године и о њој до данас није одлучено.