Милан Обреновић (кнез)
кнез Србије током 13.6—8.7.1839. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Милошевић[lower-alpha 1] Обреновић II (Крагујевац, 19. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1839), у савременој историји кнез Милан,[lower-alpha 2] био је кнез Србије током 26 дана, у периоду од 13. јуна до 8. јула (1. јуна - 25. јуна) 1839. године. Био је пето дете и други син кнеза Милоша и кнегиње Љубице, и старији брат будућег кнеза Михаила.
Милан Обреновић | |
---|---|
Пуно име | Милан Милошевић Обреновић II |
Датум рођења | (1819-10-19)19. октобар 1819. 7. октобар по јулијанском календару |
Место рођења | Крагујевац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 8. јул 1839.(1839-07-08) (19 год.) 26. јун по јулијанском календару |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Гроб | Стара црква Светог Марка у Београду (1839—почетак 1942) Црква Светог Марка у Београду (почетак 1942—данас) |
Родитељи | Милош Обреновић Љубица Обреновић |
Династија | Обреновићи |
Кнез Србије | |
Период | 13. јун — 8. јул 1839. 1 — 26. јун по јулијанском календару |
Претходник | Милош Обреновић |
Наследник | Михаило Обреновић |
Регент | Прво намесништво |
Чин | генерал |
Потпис |
Пре његовог рођења су његови родитељи имали четири деце, сина Петра, и ћерке Петрију, Савку и Ану, али су Петар и Ана преминули као деца. Кнез Милош није био веран супруг, и сходно томе је имао много љубавница, а било је и гласина да кнегиња Љубица не може више да рађа децу, што је Милошу представљало проблем јер није имао мушког наследника. Једну Милошеву љубавницу је Љубица упуцала, због чега је Милош хтео да се освети, али је одустао од тога када је сазнао да је Љубица трудна. Испоставило се да је она носила његовог сина Милана.
Од рођења је био јако болешљив, као и деца његовог стрица Јована, Обрен и Савка. Родитељи су га лечили на све тада доступне начине и у Србији и иностранству, међутим били су ограничени лошим познавањем медицине у Србији, и недостатком дипломираних лекара. Заједно са млађим братом Михаилом и још 13 других момака је похађао Велику школу у Београду, на чијем челу је био Димитрије Исаиловић, који је поред тога њему и брату био лични учитељ за немачки и француски језик. После годину дана је школа премештена у главни град Крагујевац. Услед недовољно пружене пажње од стране Државног савета, недостатка књига и образовних средстава, настава је тамо текла врло лоше и неорганизовано, па је Вук Караџић у свом чувеном писму од априла 1832. прекорио кнеза Милоша што своје синове и виђеније ученике није послао у иностранство, попут Пажевског корпуса у Петрограду. Такође је записао у својим коментарима тог писма да се Милан понашао врло покварено, да је претио батинама или казном ако га неко не послуша, и да није имао поштовања ни за чиновнике ни за старије.
Када је напунио 11 година, његов отац је одабран за наследног кнеза, па је Милан званично постао престолонаследник. Током младости је представљао своје родитеље на свадби својих сестри од стрица Јелене и Симке, крстио је Милана Симића, сина Алексе Симића, по себи, крстио је ћерку Аврама Петронијевића и командовао је једном јединицом током прославе доделе турског одликовања кнезу Милошу. Преживео је један јак напад болести крајем 1834, а његова сестра од стрица Анка је у свом дневнику написала да се код њега јављала и нека појава неурозе. Заједно са млађим братом Михаилом је крајем 1838. отишао на пут у иностранство, на коме се почетком 1839. поново тешко разболео, и морао је да се лечи у Темишвару.
Јуна 1839. је његов отац поднео оставку на место кнеза, наводећи болест као разлог, чиме се Милан нашао на челу државе. Док се у историјским списима и радовима често наводило да је Милан био превише болестан да би знао да је постао кнез, службене новине кнежевине Србије наводе да је сваки присутни званичник Милошеве абдикације лично отишао да честита Милану што је постао кнез, а и радови историчара су наводили додатне чињенице које показују да је био свестан да је постао кнез. Од туберкулозе је преминуо само 25 дана по ступању на власт, чиме је постао владар са најкраћим стажом у српској историји. Сахрањен је у старој цркви Светог Марка у Београду. После његове смрти је стигао берат од турског султана Махмуда II који је потврдио Миланову владавину, али као изборног, а не наследног кнеза, што је узроковало кризу и недоумицу око тога ко треба да га наследи на челу Србије. Напослетку га је наследио малолетни брат Михаило, уместо кога је до његовог пунолетства владало Намесништво, ког су чинили његов стриц Јеврем, Аврам Петронијевић и Тома Вучић Перишић.
Приликом Мајског преврата су отворили Миланову гробницу како би тамо сахранили краља Александра и краљицу Драгу, али су услед недовољног места њих сместили у Анкину гробницу. Сви они су после Априлског рата премештени у нову цркву Светог Марка. У савременој Србији је Милан Обреновић остао релативно заборављен услед врло кратке владавине и живота, и углавном га је засенио познатији краљ Милан Обреновић, или стриц војвода Милан.