Михаило Храбри
кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Михај Патрашку (рум. ; Драгоешти, 1558 — Кампија Турзији, 9. август 1601), познатији као Михаило Храбри[1] (рум. ), био је кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600). У 19. веку Румуни су га прогласили националним херојем, јер је први пут у историји Румуније на кратко објединио Влашку, Молдавију и Трансилванију у персоналну унију.[2] Себе је именовао „господарем Влашке, Трансилваније и целе Молдавије”[3]
Михаило Храбри | |
---|---|
Датум рођења | (1558-{{{month}}}-{{{day}}})1558. |
Место рођења | Драгоешти, Влашка |
Датум смрти | 9. август 1601.(1601-08-09) (42/43 год.) |
Место смрти | Кампија Турзији, Трансилванија |
Супружник | Доамна Станча |
Потомство | Nicolae II Patrascu |
Родитељи | Патрашку Добри Теодора Кантакузин |
Династија | Патрашку |
кнез Влашке, Трансилваније и Молдавије | |
Период | 1593—1601 |
Претходник | Александру Безначајни |
Наследник | Симјон Мовила |
За време његове владавине, која се поклапа с Дугим ратом, поменуте три кнежевине образовале су територију данашње Румуније и Републике Молдавије, у којој је владао по први пут румунски вођа. Унија је трајала свега шест месеци. Ипак, проглашен је једним од највећих румунских националних хероја.
У војсци Михаила Храброг, поред Румуна и Мађара, било је доста и Срба, од којих су најважнији били: жупан Никола, „командант знатног одреда коњице”, који се истакао у неколико битака; војвода Дели Марко, који је у биткама за уједињење румунских земаља предводио одред од хиљаду коњаника; Ђорђе Сланкаменац, који је заједно са Савом Темишварцем, и са својих две хиљаде војника као крајовски бан учествовао у неколико битака; легендарни капетан Старина Новак, којег Румуни славе и као Баба Новак (рум. ).[4][5]
Његова владавина почела је у јесен 1593. године, а две године касније избио је рат са Османлијама. У том рату принц се борио у бици код Калугеренија, која се узима као једна од најважнијих битака за време његове владавине. Иако су Власи изашли као победници из битке, Михаило је био принуђен да се повуче са трупама и сачека помоћ од својих савезника (кнеза Жигмунда Баторија од Трансилваније и немачког цара Рудолфа II). Рат је вођен све док мир коначно није дошао на снагу јануара 1597, али је трајао свега једну и по годину. Мир је поново склопљен крајем 1599. године, када је Михаило, због недостатка помоћи својих савезника, био у немогућности да настави рат.
Михаило је победио у бици код Шелимбара, и ускоро ушао у Албу Јулију, поставши принц од Трансилваније. Месец дана касније његове трупе су напале Молдавију и стигле до њене престонице, Сучаве. Молдавски кнез Јеремија Мовила побегао је у Пољску, те се Михаило прогласио кнезом од Молдавије. Михаило није могао да одржи контролу у све три кнежевине, па се племство у Трансилванији дигло против њега, што је бојарима из Влашке и Молдавије дало повода да се и они побуне. Михаило је, заједно са аустријским генералом Ђорђем Бастом, угушио побуну мађарског племства у Гураслауу. Убрзо након тога, Баста је наредио да се Михаило убије, што се и догодило 9. августа 1601. године.