Мождано крварење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мождано крварење (МК), интрацеребрално крварење или церебрално крварење је врста унутарможданог крварења које се јавља у можданом ткиву или/и можданим коморама. Узроци укључују трауму мозга, анеуризме, артериовенске малформације и туморе мозга.[3]
Мождано крварење | |
---|---|
Синоними | Cerebral haemorrhage, cerebral hemorrhage, intra-axial hemorrhage, cerebral hematoma, cerebral bleed, brain bleed |
ЦТ скен спонтаног можданог крварења, у бочне мождане коморе | |
Специјалности | неурохирургија |
Симптоми | Главобоља, једнострана слабост, повраћање, напади, смањен ниво свести, укоченост врата, грозница[1][2] |
Узроци | Трауме мозга, анеуризме, артериовенске малформације, тумори мозга[1] |
Фактори ризика | Висок крвни притисак, амилоидоза, алкохолизам, низак холестерол, разређивачи крви, употреба кокаина[2] |
Дијагностички метод | Компјутеризована томографија [1] |
Слична обољења | Мождани удар[1] |
Лечење | контрола хипертензије, операција, дренажа можданих комора[1] |
Прогноза | у 20% добар исход[2] |
Фреквенција | 2,5 на 10.000 људи годишње[2] |
Смртност | 44% умре у року од месец дана[2] |
Главни фактори ризика за спонтано крварење су висок крвни притисак и амилоидоза. Остали фактори ризика укључују алкохолизам, низак холестерол, разређиваче крви и кокаин.
Симптоми, који се временом погорћавају, могу укључивати главобољу, једнострану слабост, повраћање, нападе, смањен ниво свести и укоченост врата, грозница и повишена температура тела.
Дијагноза се обично поставља компјутерском томографијом. Други услови који се могу појавити на сличан начин укључују исхемијски мождани удар .
Терапија се обично спроводи у јединици интензивне неге. Препоручене смернице саветују снижавање крвног притисак на систолни притисак мањи од 140 ммХг. Разређиваче крви треба искључити, ако је могуће, а шећер у крви регулисати у нормалном опсегу. Оперативно лечење има за циљ успостављање вентрикуларне дренаже за лечење хидроцефалуса, али кортикостероиди се не смеју користити. Операција уклањања накупљене крви у лобањској дупљи је корисна у одређеним случајевима.[3]