Муамер ел Гадафи
либијски револуционар, политичар и политички теоретичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Муамер Мухамед Абу Минијар ел Гадафи (арап. ; Каср Абу Хади, око 1942 — Сирт, 20. октобар 2011), опште познат као пуковник Гадафи, је био либијски револуционар, политичар и политички теоретичар. Либијом је управљао као Револуционарни предсједавајући Либијске Арапске Републике од 1969. до 1977. године и затим као „Братски вођа и предводник револуције” Велике Социјалистичке Народне Либијске Арапске Џамахирије од 1977. до 2011. године. У почетку је био предан идеологији арапског национализма и арапског социјализма, али је касније владао према својој Трећој међународној теорији.
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Муамер ел Гадафи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Муамер Мухамед Абу Минијар ел Гадафи معمر محمد أبو منيار القذافي | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Име при рођењу | Муамер Мухамед Абу Минијар ел Гадафи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | око (1942-{{{month}}}-{{{day}}})1942. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Мјесто рођења | Каср Абу Хади, Италијанска Либија, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 20. октобар 2011.(2011-10-20) (68/69 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Мјесто смрти | Сирт, Либија, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Узрок смрти | Устрелина | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | сунитски ислам | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Образовање | Универзитет Либија Академија војног универзитета у Бенгазију | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Богатство | 200 милијарди $ (2011, проц.)[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Фатиха ел Нури (1969—1970) Садија ел Брасаи (1970—2011) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Дјеца | Синови
Ћерке
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Чин | Пуковник | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис |
Рођен у близини Сирта у Италијанској Либији у сиромашној бедуинској породици, Гадафи је постао арапски националиста током школовања у Сабхи, а касније је уписао Краљевску војну академију у Бенгазију. Унутар војске је основао револуционарну групу која је свргнула сенусидског монарха Идриза, који је имао подршку Запада, у војном преврату 1969. године. Када је преузео власт, Гадафи је Либију претворио у републику којом је управљао Револуционарни командни савјет. Владајући декретом, из Либије је депортовао италијанску и јеврејску мањину и затворио војне базе западних земаља. Јачајући везе са арапским националистичким владама — нарочито са египатским предсједником Гамалом Абделом Насером — безуспјешно се залагао панарапску политичку унију. Као исламски модерниста, увео је шеријат као основу правног система и промовисао је „исламски социјализам”. Национализовао је нафтну индустрију и све веће државне приходе користио је за јачање војске, финансирање страних револуционара и спровођење социјалних програма, наглашавајући пројекте изградње кућа, здравства и образовања. Покренуо је 1973. године „народну револуцију” оснивањем Основних народних конгреса, представљених као систем непосредне демократије, али је задржао личну контролу над главним одлукама. Своју Трећу међународну теорију је исказао те године, објавивши ове идеје у Зеленој књизи.
Гадафи је Либију 1977. године претворио у нову социјалистичку државу под називом џамахирија (арап. ; „држава народних маса”). Званично је прихватио симболичну улогу у управљању, али је остао на челу војске и Револуционарних комитета који су били одговорни за полицију и сузбијање неслагања. Током седамдесетих и осамдесетих година, неуспјешни гранични сукоби са Египтом и Чадом, подршка страним милитантима и наводна одговорност за рушење Боинга 747 изнад Локербија у Шкотској, оставили су Либију све изолованијом на свјетској сцени. Посебни непријатељски односи су развијени са Сједињеним Америчким Државама, Уједињеним Краљевством и Израелом, што је довело до бомбардовања Либије 1986. године и економских санкција Организације уједињених нација. Од 1999. године, Гадафи је одбацио арапски социјализам и подстакао економску приватизацију, зближавање са западним земљама и панафризам; био је предсједавајући Афричке уније од 2009. до 2010. године. Средином Арапског прољећа, у источној Либији су 2011. године избили протести против корупције и незапослености. Догађаји су прерасли у грађански рат, у којем је НАТО војно интервенисао на страни антигадафистичког Националног прелазног савјета (НПС). Влада је свргнута, а Гадафи се повукао у Сирт, гдје су га заробили и убили милитанти НПС-а.
Гадафи је доминирао либијском политиком четири десетљећа и био је предмет свеопштег култа личности. Одликован је разним звањима и хваљен је због свог антиимперијализма, подршке арапском — и касније афричком — јединству и због значајног побољшања која је његова влада донијела у погледу квалитета живота либијског народа. Супротно томе, исламски фундаменталисти оштро су се противили његовим социјалним и економским реформама и постхумно су га оптужили за сексуална злостављања. Многи су га сматрали диктатором чија је ауторативна администрација кршила људска права и финансирала глобални тероризам.