Мухамед
арапски политички лидер и оснивач ислама / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мухамед[lower-alpha 1] (арап. ); Мека, око 570 — Медина, 8. јун 632),[1] био је арапски вјерски, друштвени и политички вођа и оснивач ислама.[2] Према исламској доктрини, био је пророк, послан да проповједа и потврђује једнобожачка учења Адама (Адем), Аврама (Ибрахим), Мојсија (Муса), Исуса (Иса) и других пророка.[3][2] Вјерује се да је посљедњи Божији пророк у свима главним гранама ислама, мада се неке савремене конфесија не слажу с тим вјеровањем.[lower-alpha 2] Мухамед је ујединио Арабију у јединствену муслиманску државу, а Куран, као и његова учења и праксе, чине основу исламске вјере.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Мухамед | |
---|---|
Датум рођења | око 570 |
Место рођења | Мека Хиџаз, Арабија |
Датум смрти | 8. јун 632.(632-06-08) (61/62 год.) |
Место смрти | Медина Хиџаз, Арабија |
Религија | ислам |
Занимање | трговац (до 610. године) исламски пророк |
Деца | Касим ибн Мухамед Абдулах ибн Мухамед Ибрахим ибн Мухамед Зејнеб бинт Мухамед Рукаја бинт Мухамед Уму Кулсум бинт Мухамед Фатима бинт Мухамед |
Родитељи | Абдулах ибн Абдул Муталиб (отац) Амина (мајка) |
Рођен отприлике 570. (Година слона) у арабијском граду Меки, Мухамед је постао сироче са око шест година.[4] Бригу о њему је водио његов дјед с очеве стране Абдулмуталиб, а након дједове смрти, бригу је наставио стриц Абуталиб.[5] У каснијим годинама, повремено би се осамио у планинској пећини Хира, гдје се неколико ноћи молио. Када је имао 40 година, Мухамед је саопштио да га је у пећини посјетио Гаврило (Џибрил)[6][7] и да је примио прво откровење од Бога. Године 613,[8] Мухамед је почео јавно да проповједа ова откровења,[9] проглашавајући да је „Бог Један”, да је потпуна „покорност” (ислам)[10] Богу исправан начин живота (дин)[11] и да је пророк и посланик Божији, сличан осталим пророцима у исламу.[12]
Мухамедових сљедбеника је у почетку било мало, а искусио је непријатељство многобожаца из Меке. Како би избјегао стални прогон, неке од својих сљедбеника послао је у Абисинију 615, прије него што су се његови сљедбеници и он прешли из Меке у Медину (тада позната као Јатриб) 622. године. Овај догађај, хиџра, означава почетак исламског календара, познатог и као хиџретски календар. У Медини, Мухамед уједињује племена под Мединским уставом. Децембра 629, послије 8 година испрекиданих борби са меканским племенима, Мухамед окупља војску од 10.000 муслиманских конвертита и креће на Меку. Освајање је углавном прошло споразумно и Мухамед је град заузео с мало проливене крви. Разбољео се и преминуо 632. године, неколико мјесеци након повратка са Опроштајног ходочашћа. До његове смрти, већи дио Арабије прешао је на ислам.[13]
Откровења (позната као ајети — дословно „Знак [Божији]”) које је Мухамед примао све до смрти чине стихове Курана, а муслимани их сматрају дословном „Божијом ријечју” на којој се темељи вјера. Поред Курана, Мухамедова учења и праксе (суне), пронађене у хадисима и сирама, такође се подржавају и користе као извори исламског права (шеријат).