Научник
особа која професионално употребљава научни метод / From Wikipedia, the free encyclopedia
Научник, односно научница је, у ширем смислу, особа која учествује у систематској активности да постигне знање.[1][2] У ужем смислу, научник је појединац који се служи научним методом.[3] Особа може бити стручњак у једној или више области науке.[4] Овај чланак се фокусира на ужи смисао речи. Научници истражује с циљем свеобухватнијег разумевања природе, укључујући физичке, математичке и друштвене сфере. Филозофија може да се схвати као одвојена активност, која циља свеобухватнијем разумевању недодирљивих аспеката стварности и искуства који не могу бити физички измерени. Научници се такође разликују од инжењера, оних који дизајнирају, граде и одржавају уређаје за одређене ситуације. Када наука има за циљ постизање одређене користи, назива се примењена наука. Примењени научник не мора нужно да дизајнира нешто посебно; он ће пре да врши истраживање с циљем да развије нове технологије и нове практичне методе. Када наука укључује недодирљиве аспекте стварности, назива се природна филозофија.
У класичној антици није било правог аналогног занимања модерном научнику. Уместо тога, филозофи су се бавили филозофским проучавањем природе под називом природна филозофија, претеча природних наука.[5] Иако је Талес (око 624-545. п. н. е.) вероватно био први научник који је описао како се космички догађаји могу посматрати као природни, а не нужно узроковани боговима,[6][7][8][9][10][11] тек у 19. веку термин научник је ушао у редовну употребу након што га је сковао теолог, филозоф и историчар науке Вилијам Вевел 1833.[12][13]