Невесињска пушка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Невесињска пушка, Босанско-херцеговачки устанак или Херцеговачки устанак је српски устанак подигнут у околини Невесиња 1875. године против османлијске власти и убрзо се проширио на цијелу Босну и Херцеговину.
Босанско-херцеговачки устанак | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Неки од вођа устанка | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Српски устаници |
Османско царство | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Пеција Поповић Перо Тунгуз |
Реуф-паша Мухтар-паша | ||||||||
Јачина | |||||||||
50.000+ [1] | 100.000 људи | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
непознато | непознато |
Устанике су подржале оружјем и добровољцима Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. Посљедица устанка и ратова који су вођени против Османске империје био је Берлински конгрес (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину која је де јуре остала у саставу Османске империје.
У устанку су се истакли Трипко Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Јован Гутић, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић.