Њемачка
држава у средњој Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Њемачка (екав. Немачка; њем. ), званично Савезна Република Њемачка (њем. ), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 356.051 km² и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 84 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након САД, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету.[4][5] Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.
Савезна Република Њемачка | |
---|---|
Главни град | Берлин[a] 52° 31′ N 13° 23′ E |
Службени језик | њемачки[lower-alpha 3] |
Владавина | |
Облик државе | федерална парламентарна република |
— Предсједник | Франк-Валтер Штајнмајер |
— Канцелар | Олаф Шолц |
— Предсједник Бундестага | Бербел Бас |
— Предсједник Бундесрата | Бодо Рамелов |
— Предсједник Савезног уставног суда | Дорис Кениг |
Историја | |
Стварање и независност од Франачке | 843. године је Верденским споразумом Франачка подељена на три државе: Француску, Немачку и Италију, чиме почиње историја три важне западноевропске државе |
— Свето римско царство | 2. фебруар 962. |
— Њемачко царство | 18. јануар 1871. |
— Федерална република | 23. мај 1949. |
— Уједињење Њемачке | 3. октобар 1990. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 356.051 km2 (63) |
Становништво | |
— 2023.[2] | 84.482.267 (19) |
— густина | 233 ст./km2 (45) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 5,537 билиона $ (5) |
— по становнику | 66.037 $[3] (19) |
ИХР (2022) | 0,945 (9) — веома висок |
Валута | евро (€) |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 (CET)UTC +2 (CEST) |
Интернет домен | |
Позивни број | +49 |
^ Берлин је једини уставни главни град и дејуре сједиште владе, али Бон — бивши привремени главни град СР Њемачке — носи посебну титулу „савезни град” (Bundesstadt) и основно је сједиште шест министарстава; сва владина министарства имају канцеларије у оба града. |
Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства.[lower-alpha 4] Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.
Њемачка је 1871. године постала национална држава када је већина њемачких држава уједињена у Њемачко царство којим је доминирала Пруска. Након Првог свјетског рата и Њемачке револуције 1918—1919, Царство је замијењено парламентарном Вајмарском републиком. Године 1933. брз долазак нациста на власт довео је до успостављања Нацистичке Њемачке, која је настала и почивала на основама диктатуре а потом довела до Другог свјетског рата и Холокауста. Након краја Другог свјетског рата у Европи и периода савезничке окупације, основане су двије њемачке државе: демократска Западна Њемачка и социјалистичка Источна Њемачка. Ове двије државе су се 3. октобра 1990. године ујединиле.[7]
У 21. вијеку, Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном БДП-у, а пета по ПКМ-у. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је развијена земља с веома високим животним стандардом, за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује социјална заштита и универзални систем здравствене заштите, заштита животне средине и бесплатно универзитетско образовање.[8]
Савезна Република Њемачка била је оснивач Европске економске заједнице (године 1957) и Европске уније (године 1993). Дио је Шенгенске зоне, као и саоснивач Еврозоне (године 1999). Њемачка је држава чланица Организације уједињених нација, Организације Сјеверноатлантског споразума, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20 и Организације за економску сарадњу и развој. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету.