Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије, познато и као Бечка линија, одредио је Адолф Хитлер 24. априла 1941. године, на основу претходног плана о распарчавању југословенске територије који је изнео 27. марта 1941. у „Директиви 25“, упркос снажном противљењу челника НДХ Анте Павелића. За Мусолини је разграничења ове територија видео као, присвајање предворје унутрашњости Балкана и, још битније, Дунавског басена – жиле куцавице Централне Европе.[1][2]. Док је разграничење са НДХ, која се оштро противила, на простору Рашке области било од значаја, као територијална карика која је повезивала италијанску окупациону зону у Херцеговини са Великом Албанијом, попуњавајући важне празнине у империјалном ланцу који се простирао од словеначких Алпа до Егејског архипелага. Јер је био у неизоставни део италијанског концепта гувернатората Црне Горе.[3]