Нечиста крв
roman / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нечиста крв је једно од најпознатијих дела српског писца епохе модерне Борисава „Боре“ Станковића. Главни лик је Софка, последњи потомак некада угледне врањске породице. Говорећи о њој, Бора заправо говори о уздизању, дегенерацији и гашењу једне породице, о моралном изопачењу њених чланова, несрећи која пада на Софкина леђа и преноси се на њене потомке.
Нечиста крв | |
---|---|
Настанак | |
Аутор | Борисав Станковић |
Дизајнер корица | Снена Карић |
Земља | Краљевина Србија |
Језик | српски |
Садржај | |
Жанр / врста дела | роман |
Тема | уздизање и гашење једне породице; морални проблеми са којима се сусрећу чланови те породице |
Издавање | |
Издавање | 2018: Лагуна |
Број страница | 267 |
Тип медија | роман |
Превод | |
Датум издавања | 1910. |
Класификација | |
? | 9788652130498 |
Текст | Нечиста крв (Викизворник) |
У часописима и листовима, највише у Политици, Станковић објављује приповетке и одломке из романа Нечиста крв, који ће у целости изаћи 1910. године. Први одломак, под истим именом, објављен је „више година" раније у нишкој „Градини” (што мора бити 1900-1901) а одломци „У амаму” и „Ефенди Мита” су фељтонизирани у „Политици”.[1] Пишући о овом делу, Јован Скерлић констатује да је то "двострука добит за српску књижевност, не само што српска књижевност добија роман од велике вредности, него што се и потпуно разбија страх који је владао код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића".[2]
Иако је Нечиста крв једини завршени роман Борисава Станковића, то дело је било довољно да свом аутору донесе статус једног од најбољих српских романописаца. Када је књига о трагичној судбини врањанске лепотице објављена 1910. године, и критика и читаоци били су сагласни да је српска књижевност добила свој најбољи роман. Такав статус роман је одржао и до данас, у време када су многи аутори и романи с почетка 20. века заборављени.[2]
На енглески језик је преведен 1932. године, и то под називом , према главној јунакињи. Преводилац је био Алек Браун. Роман Нечиста крв се оцењује као ремек-дело српске књижевности и као почетак модерне.[3] Оригинални наслов је сматран незгодним и приликом превођења на немачки 1934.[4]