Нилс Абел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нилс Хенрик Абел (норв. ; Недстранд, 5. август 1802 — Фроланд, 6. април 1829) је био норвешки математичар.[1] Дао је значајне радове у теорији реалних и комлексних функција, посебно у општој теорији интеграла алгебарских функција и теорији степених редова, развио теорију елиптичних функција и теорију решавања алгебарских једначина вишег степена. Независно од других поставио основе теорије интегралних једначина. Исцрпљен сиромаштвом умро од туберкулозе. Абелов ред је дивергентни ред Σ(1/n 1n n). Абелова група је комутативна група. Његова сабрана дела први пут су издата 1839. године.
Нилс Хенрик Абел | |
---|---|
Датум рођења | (1802-08-05)5. август 1802. |
Место рођења | Недстранд, Норвешка |
Датум смрти | 6. април 1829.(1829-04-06) (26 год.) |
Место смрти | Фроланд, Норвешка |
Образовање | Универзитет у Ослу |
Потпис |
Његов најпознатији резултат је први комплетан доказ који показује немогућност решавања опште једначине петог степена.[2] Ово питање је било један од најзначајнијих отворених проблема тога времена, и није био решив током 250 година. Абел је такође био иноватор у области елиптичких функција. Открио је функцију која је по њему названа Абелова функција. Упркос достигнућима, Абел није био признат током живота; он је до свих својих открића дошао живећи у великом сиромаштву и умро је са 26 година.
Највећи број својих радова је написао током шест или седам година свог радног века.[3] Што се тиче Абела, француски математичар Шарл Ермит је рекао: „Абел је оставио математичарима толико материјала да би могли да раде на томе у наредних пет стотина година.“[3][4] Други француски математичар, Адријен-Мари Лежандр, рекао је: "Какав ум има тај млади норвежанин!"[5]
Абелова награда из математике, првобитно предложена 1899. године, је допуна Нобелове награде и добила је име у његову част.