Новинарство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Новинарство или журналистика (франц. , од франц. – журнал = „новине”), је област комуникационих наука, професија и вјештина сакупљања, припреме, уређивања и дистрибуције вијести путем низа медија као што су памфлети, новине, магазини, књиге, радио, телевизија, а у новије вријеме и преко савремених дигиталних комуникација као што је интернет. Појам новинарство се у почетку односио на преношење актуелних догађаја широј публици, преко штампаних медија као што су новине, али са развојем новијих технологија, као што су радио, телевизија и интернет, значење појма проширило и данас подразумијева све штампане, електронске и дигиталне медије преко којих се преносе актуелна дешавања.
Теме везане уз новинарство |
---|
Професионална питања |
Вијести • Стил писања • Етика • Објективност • Вриједности • Извори • Дефамација • Уредничка независност • Образовање • Друге теме |
Области |
Култура • Економија • Екологија • Мода • Медицина • Наука • Политика • Саобраћај • Спорт • Техника • Вријеме • Забава |
Жанрови |
Грађанско • Колаборативно • Гонзо • Истраживачко • Књижевно • Наративно • Ново • Колумнистичко • |
Dруштвени утицај |
Седма сила • Слобода штампе • Инфотаинмент • Медијска пристраност • Јавни односи • Жуто новинарство |
Новински медији |
Новине • Часописи • Новинске агенције • Радиотелевизија • Онлине • Фотоновинарство • Алтернативни медији |
Улоге |
Новинар •
Репортер • Уредник • Колумнист • Коментатор • Фотограф • Водитељ • Метеоролог • |
|
Схаватање одговарајуће улоге новинарства варира међу земаљама. У неким нацијама, медији су под утицајем владиних интервенција, и нису потпуно независно тело.[1] У другима, медији су независни од владе, али је њихова профитна мотивација у сукобу са уставним заштитама слободе штампе. Приступ слободно доступним информацијама које прикупљају независна и конкурентна новинарска предузећа са транспарентним уредничким стандардима могу да омогуће грађанима да ефективно учествују у политичком процесу. У Републици Србији, право на слободу медија и изражавања је заштићено Уставом Републике Србије. У 2020. години, Србија је на 93. месту у свету на листи рангирања земаља по питању слободе извештавања, према извештају организације "Репортери без граница".[2].
Улога и статус новинарства, заједно са улогом и статусом масовних медија, је прошла кроз мноштво промена током задњих деценија са напретком дигиталне технологије и објављивањем вести на интернету.[3] Ово је довело до промена у потрошњи канала штампаних медија, пошто људи све више читају вести путем е-читача, паметних телефона и других електронских уређаја. Тиме су новинске организације подстакнуте да у потпуности монетизују своје дигитално крило, као и да импровизацију у контексту у којем они објављују вести у штампи. У медијским просторима редакције су смањиле број свог особља и покриће путем традиционалних медијских канала, као што је телевизија, како би се ускладили са опадајућом потражњом. На пример, између 2007 и 2012, је редуковала своје покриће на скоро половину свог оригиналног трајања емисија.[4]
Ова компактност покрића је повезана са широко заступљеним осипањем публике, пошто велика већина учесника недавних студија показује промене преференција у погледу конзумирања вести.[4] Дигитална ера је произвела нову врсту новинара у којој обични грађани имају већу улогу у процесу стварања вести, са порастом заступљености грађанског новинарства омогућеног доступношћу интернета. Користећи видео камере опремљене микрофонима, активни грађани сад имају могућност прављења снимака вести о догађајима и отпремања на канале попут Јутјуба, које често откривају и користе главни медији. У међувремену, лак приступ новостима путем мноштва онлајн извора, као што су блогови и други друштвени медији, довео је до тога да читаоци имају могућност приступа вестима са знатно ширег опсега званичних и незваничних извора, уместо само од традиционалних медијских организација.