From Wikipedia, the free encyclopedia
Нуклеозом је комплекс ДНК и хистона и представља структурну јединицу хроматина која се понавља. Прве електронске микрографије, добијене 1974. год, показале су хроматин обрађен ензимима као низ перли на танкој нити. Танка нит одговара дволанчаној ДНК, а перле су нуклеозоми пречника 11 nm.
Састоји од:
Октамер се састоји од 8 молекула хистона, по два молекула хистона:
Хистон Х1 је везан за ДНК на месту где она улази и напушта нуклеозом. Између нуклеозома је тзв. везујућа(линкер) ДНК чија дужина најчешће износи око 55 bp, мада може да варира зависно од биолошке врсте у распону од 8-114 bp.
Образовањем нуклеозома, односно, намотавањем ДНК око 2 пута око октамера, укупна дужина ДНК се смањује око 7 пута што још увек није довољно да би се она могла сместити у једро. Даља спирализација ДНК представља образовање тзв. соленоидних структура. Оне се састоје од густо упакованих нуклеозома тако да се добијају хроматинске нити дебљине 30 nm. Како се нуклеозоми пречника 11 nm упакују у нити дебљине 30 nm није потпуно разјашњено. Процене су да је ДНК образовањем соленоидних структура компактнија 10-20 пута у односу на нуклеозоме.
За образовање соленоидних структура заслужан је хистон Х1 који се састоји од око 220 амино киселина. Састоји се од:
Ни овај ниво паковања није довољан да се ДНК смести у једро већ је неопходно да се њена дужина привидно смањи око 10 000 пута. То условљава још неколико нивоа савијања тзв. суперспирализације ДНК.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.