![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/Tanksgoodwood.jpg/640px-Tanksgoodwood.jpg&w=640&q=50)
Операција Гудвуд
From Wikipedia, the free encyclopedia
Циљ ове операције коју је планирао Фелдмаршал сер Бернард Монтгомери да отпочне 17. јула 1944. године био је да Британци и Канађани „увуку немачке оклопне снаге у битку и тако их слистити да Немцима више неће представљати главну борбену масу. Преко реке Оме требало је кроз Кан успоставити добар мостобран и тако поправити савезничке положаје на источном боку. Уопштено узевши, требало је уништити немачку технику и људство, као преуслов широком коришћењу постигнутог успха.“ Сер Бернард Монтгомери је даље планирао да савезничко источно крило мора и даље бити „бастион“ од кога ће зависити амерички главни удар, за икоји се надао да ће се догодити за три дана.
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Уклонити сувишне везе, написати увод. |
Операција Гудвуд | |||||
---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||
![]() Два М4 Шермана и један Шерман фајерфлај који носе пешадију и један Шерман краб чекају наређење за напад у Операцији Гудвуд | |||||
| |||||
Сукобљене стране | |||||
![]() |
![]() | ||||
Команданти и вође | |||||
![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() |
Јужно од британског дела мостобрана пружала су се бујна поља жита и шећерне репе с обе стране широког пута према Фалезу, који се постепено уздизао према брдима између Бургебиса и Веријера, удаљеном осам километара. Два железничка насипа која су се пружала од Кана према Троарму и Вимону прелазила су преко тих поља. Јужно од Бургебиске косе, близу Гарсел Секвилa, протезале су се шуме, а цело подручје било је начичкано селима, још из давних времена, усред зараслих воћњака — природних упоришта, саграђених од истога канскога камена као и Вестминстерска опатија.
Генерал сер Мајлс Демпси, командант британске 2. армије је планирао да главни удар изврши са три оклопне дивизије 8. корпуса у центру. Њихов почетни задатак био је да се учврсте десет километара испред Вимона, југоисточно од Гарсел Секвила, јужно од Бургебиса и Веријера и западно од пута за Фалезу. Први корпус, лево од оклопних јединица, браниће источно крило, а 2. канадском корпусу, под командом генерала Гаја Сајмонда, сер Демпси је наредио да на десној страни од Немаца очисти предграђа Коломбела и Восел, источно и јужно од Орне а затим, да у Канау изгради мостове преко те реке и да је форсира југозападно од града. Планирано је да се ангажује укупно 750 тенкова.
Тешкоће које су се морале савладати биле су огромне. Прво, оклопне јединице требало је ради изненађења задржати западно од реке што је могуће дуже а затим да све те дивизије пређу преко мостова тим 'уским грлом'.Због тога неће моћи да се укључе у битку истовремено, већ једна за другом. Даље, иако ће артиљеријска ватра од 750 оруђа на почетку подржати напредовање оклопних јединица, артиљерија у каснијим фазама неће моћи прећи Орне све док се зачеље оклопних дивизија не удаљи од реке. Треће, напад че бити извршен у подручју на којем су Немци организовали најјачу обрану на цијелом фронту, искористивши предности терена и осматрачница. Фелдмаршал сер Монтгомериy је све то одлучио да савлада масовном подршком авијације коју му је генерал Ајзенхауеровом ставио на располагање — укупно 4000 авиона Бомбардерске команде, америчке Осме и Девете ваздушне армије, те 83. и 84. групе Тактичке авијације.[тражи се извор]