ОпусFrom Wikipedia, the free encyclopedia Реч опус (франц. , engl. , итал. , )[1]потиче из латинског језика и значи дело. Оригинални нотни запис Ј. С. Баха: почетак Прелудијума из Свите за лауту у G молу BWV 995. Почетна 32 такта оригиналног рукописа Шопенове Полонезе у Aс дуру, Op. 53, 1842. Оркестарска партитура почетка првог става Моцартовог концерта за кларинет и оркестар у A дуру, K. 622, написаног 1791. године за кларинетисту Antonа Stadlerа. Оригинални рукопис Октета у F дуру, D. 803 Ф. Шуберта, компонованог марта 1824. Скица рукописа Бетовене клавирске Сонате No 28, А дур, Оп. 101, Allegro, 1816. Овај термин може да се односи на књижевност, сликарство, позориште, балет, филм, музику и, уопште, све области уметничког стваралаштва.
Реч опус (франц. , engl. , итал. , )[1]потиче из латинског језика и значи дело. Оригинални нотни запис Ј. С. Баха: почетак Прелудијума из Свите за лауту у G молу BWV 995. Почетна 32 такта оригиналног рукописа Шопенове Полонезе у Aс дуру, Op. 53, 1842. Оркестарска партитура почетка првог става Моцартовог концерта за кларинет и оркестар у A дуру, K. 622, написаног 1791. године за кларинетисту Antonа Stadlerа. Оригинални рукопис Октета у F дуру, D. 803 Ф. Шуберта, компонованог марта 1824. Скица рукописа Бетовене клавирске Сонате No 28, А дур, Оп. 101, Allegro, 1816. Овај термин може да се односи на књижевност, сликарство, позориште, балет, филм, музику и, уопште, све области уметничког стваралаштва.