јединица локалне самоуправе Републике Србије From Wikipedia, the free encyclopedia
Општина Неготин се налази у североисточном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живео 28.261 становник[1] (према попису из 2011. било је 37.056 становника).[2]
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Општина Неготин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Седиште | Неготин |
Становништво | |
— 2022. | 28.261[1] |
— густина | 25,95/ |
Географске карактеристике | |
Временска зона | (), лети () |
Површина | 1.089 2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Владимир Величковић (СНС) |
Веб-сајт | www.negotin.rs |
Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са Републиком Бугарском у дужини од 41 и североисточна граница је са Румунијом у дужини од 35,5 током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 , а водене 45,5 . До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 ). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 ), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 ). Од Ниша је удаљен 150 , Зајечара 57 , најближег града у Бугарској Видина 41 , а од најближег града у Румунији, Турну Северина 70 km.
Географски положај и карактеристике рељефа условљавају извесне специфичности у погледу климе општине Неготин. Наиме, присутне су велике разлике између максималних и минималних температура, што је одлика континенталне климе. Средња максимална температура је у јулу (28,50 °C), а средња минимална у јануару(-4,50 °C). Апсолутно температурно колебање је 69,70 °C, јер је максимална забележена температура 41,20 °C, а минимална -28,50 °C. Иначе, средња годишња температура износи 11,10 °C (-1,10 °C у јануару, односно, 22,10 °C у јулу). Према мерењима ГМС Неготин, доминирају западни и северозападни ветрови.
Карактеристике рељефа овога простора, као последица геолошке грађе, тектонских и егзогених процеса, могу се исказати висинским областима и експозицијом, као показатељима релевантним за валоризацију кроз коришћење земљишта. Према висинским зонама, терен се може грубо поделити на три целине:
У погледу експозиције, преовлађују равничарски терени без одређене експозиције, као и они експонирани ка југоистоку.
У општини Неготин већину становништва чине Срби (80,88%), а од мањина највише има Влаха (6,24%) и Рома (1,14%).
Етнички састав према попису из 2022.[1] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 22.857 | 80,88% | ||
Власи | 1.763 | 6,24% | ||
Роми | 323 | 1,14% | ||
Румуни | 147 | 0,52% | ||
Бугари | 54 | 0,19% | ||
Македонци | 43 | 0,15% | ||
Југословени | 35 | 0,12% | ||
Муслимани | 26 | 0,09% | ||
Хрвати | 20 | 0,07% | ||
Црногорци | 18 | 0,06% | ||
Албанци | 13 | 0,05% | ||
Остали | 116 | 0,41% | ||
Регионално | 12 | 0,04% | ||
Неизјашњени | 451 | 1,60% | ||
Непознато | 2.383 | 8,43% |
Језички састав према попису из 2022.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
српски | 21.267 | 75,25% | ||
влашки | 3.616 | 12,80% | ||
ромски | 227 | 0,80% | ||
румунски | 145 | 0,51% | ||
македонски | 46 | 0,16% | ||
албански | 26 | 0,09% | ||
бугарски | 23 | 0,08% | ||
немачки | 11 | 0,04% | ||
хрватски | 11 | 0,04% | ||
руски | 9 | 0,03% | ||
бошњачки | 7 | 0,02% | ||
словеначки | 6 | 0,02% | ||
Остали | 191 | 0,68% | ||
Неизјашњени | 336 | 1,19% | ||
Непознато | 2.340 | 8,28% |
Верски састав према попису из 2022.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Православци | 24.943 | 88,26% | ||
Протестанти | 80 | 0,28% | ||
Муслимани | 51 | 0,18% | ||
Католици | 39 | 0,14% | ||
Остали | 96 | 0,34% | ||
Агностици | 8 | 0,03% | ||
Атеисти | 132 | 0,47% | ||
Неизјашњени | 475 | 1,68% | ||
Непознато | 2.437 | 8,62% |
Општина Неготин се састоји од 39 насељених места. Једино градско насеље и највеће насеље у општини је Неготин. На попису из 2022. није било ни једног села са преко 1.000 становника, а 10 села су имала између 500 и 1.000 становника.
Насеље | Становништво | Промена (%) | |
---|---|---|---|
Попис 2011.[2] | Попис 2022.[5] | ||
Александровац | 459 | 252 | -45,10% |
Браћевац | 335 | 199 | -40,60% |
Брестовац | 257 | 131 | -49,03% |
Буковче | 1.136 | 928 | -18,31% |
Вељково | 121 | 92 | -23,97% |
Видровац | 656 | 618 | -5,79% |
Вратна | 260 | 159 | -38,85% |
Дупљане | 481 | 309 | -35,76% |
Душановац | 782 | 548 | -29,92% |
Јабуковац | 1.413 | 940 | -33,47% |
Јасеница | 511 | 355 | -30,53% |
Карбулово | 364 | 268 | -26,37% |
Кобишница | 1.148 | 887 | -22,74% |
Ковилово | 292 | 188 | -35,62% |
Мала Каменица | 317 | 217 | -31,55% |
Малајница | 481 | 339 | -29,52% |
Милошево | 443 | 316 | -28,67% |
Михајловац | 526 | 268 | -49,05% |
Мокрање | 550 | 353 | -35,82% |
Неготин | 16.882 | 14.647 | -13,24% |
Плавна | 886 | 567 | -36,00% |
Поповица | 345 | 214 | -37,97% |
Прахово | 1.196 | 799 | -33,19% |
Радујевац | 1.211 | 735 | -39,31% |
Рајац | 275 | 192 | -30,18% |
Речка | 353 | 223 | -36,83% |
Рогљево | 123 | 98 | -20,33% |
Самариновац | 437 | 319 | -27,00% |
Сиколе | 599 | 397 | -33,72% |
Слатина | 437 | 246 | -43,71% |
Смедовац | 112 | 50 | -55,36% |
Србово | 444 | 289 | -34,91% |
Тамнич | 246 | 137 | -44,31% |
Трњане | 362 | 233 | -35,64% |
Уровица | 831 | 595 | -28,40% |
Црномасница | 199 | 141 | -29,15% |
Чубра | 413 | 212 | -48,67% |
Шаркамен | 299 | 199 | -33,44% |
Штубик | 874 | 601 | -31,24% |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.