Охридско-дебарски устанак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Охридско-дебарски устанак је израз који се у одређеним историјским изворима употребљава као назив за масовни упад наоружаних Албанаца и комита ВМРО са територије Кнежевине Албаније на територију Краљевине Србије започет 11. септембра 1913. године а окончан акцијом војске Краљевине Србије после десетак дана. Овај упад су подржали војска Аустроугарске и Краљевине Бугарске[1] уз одређено учешће и становника западне Македоније (припадника ВМРО и становника албанске националности из Охрида, Струге, Дебра и Кичева које су организовали чланови ВМРО, комитске војводе Петар Чаулев и Милан Матов (брат члана централног комитета ВМРО Христа Матова) [2]. Акције устаника су биле временски синхронизоване са септембарским упадом на територију Краљевине Србије и групе од око 10.000 косовскометохијских качака које су у Албанији обучавали и наоружали припадници ВМРО и који су под командом Исе Бољетница, Бајрама Цурија и Киасима Лике заузели Љуму и Ђаковицу и опколили Призрен.[3]
Охридско-дебарски устанак | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део последица Другог балканског рата | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
ВМРО албански качаци |
Краљевина Србија Краљевина Грчка | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Иса Бољетинац Петар Чаулев Милан Матов Павел Христов Антон Шибаков | Радомир Путник | ||||||
Укључене јединице | |||||||
ВМРО Качаци |
Војска Краљевине Србије Хеленска војска |