Пад Новог Брда (1441)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пад Новог Брда је историјски догађај османског заузимања Новог Брда, највећег рударског града Српске деспотовине, који се одиграо 27. јуна 1441. године. После османског напада на Србију 1439. године, током којег је заузета практично цела Деспотовина и после тромесечне опсаде престонице Смедерево, Ново Брдо се одржало у османском окружењу. Његова посада је у два наврата покушала да потуче Османлије у борбама у непосредној околини града, али је поражена[1][2]:
- код Трипоља, недалеко од манастира Грачанице, 6. августа 1439. године, од снага предвођених Есе-бегом Авранезовићем;
- на Макрешу, 1440. године.
Опсада Новог Брда | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део османског освајања Балкана | |||||||
Поглед на Горњи Град | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Османско царство | Српска деспотовина | ||||||
Команданти и вође | |||||||
султан Мурат II | деспот Ђурађ Бранковић | ||||||
Јачина | |||||||
непозната | непозната | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати | непознати |
Османлије су током прве половине 1441. године заузеле Новобрдску варош, а посада тврђаве се држала до краја јуна, када се предала румелијском беглербегу Шехабедину. Током Дуге војне, услед продора хришћанских снага преко Ниша и Софије до Златице, крајем 1443. године, Ново Брдо је на кратко ослобођено, да би се, после склапања Сегединског мира и обнове Српске деспотовине 1444. године, поново нашло у саставу Србије.