Папуа Нова Гвинеја
држава у југоисточној Азији и Океанији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Папуа Нова Гвинеја (енгл. ), или званично Независна Држава Папуа Нова Гвинеја (енгл. ), је острвска држава у Океанији, у појасу Меланезије, која заузима источни део острва Нова Гвинеја и велики број мањих суседних острва.[6] Западни део острва Нова Гвинеја чине индонежанске провинције Папуа и Западна Папуа. Папуа Нова Гвинеја је лоцирана у југозападном делу Тихог океана у области која се од раног 19. века зове Меланезија. Главни и један од најзначајнијих градова Папуе Нове Гвинеје је Порт Морсби. Иако у њој живи мање од 6 милиона становника, у Папуи се говори преко 850 језика који представљају традиционална домородачка друштва која их користе. Једна је од најмање урбанизованих држава са свега 18% градског становништва. Такође је једна од најслабије истражених држава и културолошки и географски јер постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња за које се верује да живе у унутрашњости Папуе Нове Гвинеје.
Независна Држава Папуа Нова Гвинеја (енглески) | |
---|---|
Главни град | Порт Морсби |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна уставна монархија |
— Краљ | Чарлс III |
— Генерални гувернер | Боб Дадае |
— Премијер | Џејмс Марапе |
Историја | |
Независност | Од Аустралије 16. септембра 1975. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 462.840 km2 (54) |
— вода (%) | 2 |
Становништво | |
— 2013.[3] | 7.398.500 (99) |
— густина | 15,99 ст./km2 (201) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2005 |
— укупно | $14.363 милијарди[4] (126) |
— по становнику | 2.418 (131) |
ИХР (2004) | 0.523[5] (139) — средња |
Валута | Папуанска кина |
— стоти део валуте | |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | (UTC+10) |
Интернет домен | |
Позивни број | +675 |
Већина становништва живи у традиционалним домородачким друштвима где се бави примитивним пољопривредним радњама. Ова друштва и племена су на посебан начин призната у оквиру устава. Преамбула устава изражава жељу да традиционална села и заједнице остану видљиви део друштва Папуе Нове Гвинеје као и жељу за активним корацима ка њиховом очувању. Заштићена подручја обухватају 97% државне територије. Власници земље могу бити само држављани Папуе Нове Гвинеје.
Рељеф је подједнако разнолик и у одређеним пределима веома суров. Планински венац се простире читавом дужином острва Нова Гвинеја, чинећи веома насељене висоравни. Густе кишне шуме се налазе у низијама и у приобалним подручјима. Овакво земљиште је онемогућило саобраћајни развој. Папуа је била колонизована од стране три спољне силе од 1884. године, а независност од Аустралије је стекла 1975. године.
Папуа Нова Гвинеја је држава чланица Комонвелта.