From Wikipedia, the free encyclopedia
Париски метро или Метрополитан је део јавног превоза у Париској области. Постао је један од симбола града, познат по учесталости у самом граду као и униформној архитектури која је под утицајем сецесионистичког правца. После Московског метроа он је најпрометнији метро у Европи.[4] Метро станица Шатле лес Алес је највећа метро станица на свету.[5]
Париски метро | |
---|---|
Општи подаци | |
Област превоза | Париз |
Тип превоза | подземна железница |
Број линија | 16 |
Број станица | 303[1] |
Дневни превоз путника | 4,175 милиона путника[2] |
Функционисање система | |
Почетак рада | 19. јули 1900. година[3] |
Оператор(и) | RATP |
Технички подаци | |
Дужина мреже | 214 километара |
Ширина колосека | 1435 (стандардна ширина) |
Париски метро је углавном подземан и дуг је 226,9 km (141,0 mi).[3] Има 308 станица, од којих 64 имају преседање између линија.[1][6] Постоји 16 линија (са још четири у изградњи), означених бројевима од 1 до 14, са две линије, 3bis и 7bis, које су назване јер су почеле као огранци Линије 3 и Линије 7. Линија 1 и Линија 14 су аутоматизоване. Линије су идентификоване на картама бројем и бојом, са смером кретања означеним терминусом.
Париски метро је превезао је 1,520 милијарди путника у 2015. години, 4,16 милиона путника дневно, што износи 20% укупног саобраћаја у Паризу.[2][7] То је један од најгушћих метро система на свету, са 244 станице на 105,4 km2 (41 sq mi) града Париза. Шато–Ле Хал, са пет метро и три RER линије, једна је од највећих метро станица на свету.[8] Међутим, систем генерално има лошу доступност, јер је већина станица изграђена под земљом дуго пре него што је лакића приступа постало значајно питање.
Реч метро настала је управо у Паризу као скраћеница за фирму која је управљала овим саобраћајним системом , или кратко Метрополитан. Могуће да је само име фирме преузето из фирме која је управљала Лондонским метроом . Касније овај назив још више скраћен на само метро. Метро је врло брзо постао популаран и у осталим језицима те је постао универзално име за овај вид транспорта у оквиру градова.
Радови на париском метроу започети су новембра 1898. године. Прва линија отворена је 19. јула 1900. године током светске изложбе у Паризу. До Првог светског рата метро се веома брзо ширио, тако да је до 1920. године центар града био потпуно покривен. 1930-их године су се постојеће линије продужавале ка предграђима. Након Другог светског рата Париски метро се није превише градио али су се постојеће линије модернизовале.
Такође због наглог ширења Париске области био је неопхдан још већи транспортни систем. Решење је нађено у новом систему тзв. -a (фр. ), која је са својих 5 линија заправо представљала проширење постојећег метро система.
Током историје као у већини осталих метроа било је разних несрећа. Највећи инциденти у париском метроу су се десили:
Мрежа Париског метроа је изузетно густа, па су станице релативно близу једна другој: 548 метара у просеку су удаљене једна од друге. Метро је у највећем делу подземан и то претежно у самом центру града. Ка периферији метро прелази у надземне пруге које су укупне дужине 17 km од укупних 214 km. Линије метроа су испресецане линијама воза -а, који саобраћа до удаљенијих приградских насеља и аеродрома.
Због разноликог састава тла тунели су релативно близу површине, са изузетком линије 12 испод Монмартра. Углавном је поштовано правило о радијусу кривина од 75 метара. Колосек је стандардне ширине од 1.435 m, а електрична енергија се добија из треће шине која је под напоном од 750 V. Ширина вагона је 2,4 m. Број вагона варира од три до шест, а најчешће је пет. Осам вагона је могућ само на линији 14.
Од 2012. године у многим париским метро станицама је омогућен бесплатан приступ интернету.[9]
Први возови напуштају почетне станице ујутру у 5.30. Задњи воз приступа задњој станици ноћу у 1.15, осим петком и суботом и значајнијим празницима када долазе у 2.15.
Карте се могу купити на киосцима и аутоматима на самим станицама. Карте или смарт картице су неопходне како би се прошло ка перонима. На улазу се налазе аутоматске рампе које се отварају само очитавањем смарт картица или једнократних карти. Стандардна карта подразумева један улаз и један излаз кроз рампе, те је стога могуће вршити преседања кроз више линија метро система. Поред једнократних карти постоје и:
Париски метро тренутно има 16 линија, од које су линија 3 и 7 додатно подељене.
Линија | Релација | Почела | Дужина у km | Број станица |
Број вагона |
Број возова у шпицу |
---|---|---|---|---|---|---|
Ла Дифенс ↔ Шатоу де Винсенс | 1900 | 16.6 | 25 | 6 | 45 | |
Порт Дофи ↔ Насион | 1900 | 12.3 | 25 | 5 | 37 | |
Порт де Левало ↔ Галеми | 1904 | 11.7 | 25 | 5 | 40 | |
Гамбета ↔ Порт де Лилас | 1921 | 1.3 | 4 | 3 | 4 | |
Порт де Клигнакорт ↔ Мари де Монтруж | 1908 | 12.1 | 27 | 6 | 40 | |
Бобни - Пабло Пикасо ↔ Плејс д Итали | 1906 | 14.6 | 22 | 5 | 45 | |
Аеродром Шарл де Гол ↔ Насион | 1907 | 13.7 | 28 | 5 | 37 | |
Ла Курнев ↔ Вилжиф - Луј Арагон / Мар Д Иври |
1910 | 18.6 | 38 | 5 | 60 | |
Луј Бланк ↔ Пре Сен-Жерве | 1911 | 3.1 | 8 | 3 | 6 | |
Балард ↔ Понт де Лак | 1913 | 23.4 | 38 | 5 | 50 | |
Пон де Севр ↔ Мари де Монтрел | 1922 | 19.6 | 37 | 5 | 57 | |
Булоњ - Понт де Сен Кло ↔ Жер Астерлиз |
1913 | 11.7 | 23 | 5 | 24 | |
Шалет ↔ Мари де Лилас | 1935 | 6.3 | 13 | 4 | 20 | |
Фрон Популер ↔ Мари Дизи | 1910 | 15.3 | 29 | 5 | 37 | |
УниверзитетСен Дени ↔ Шатилон Монтруж |
1911 | 24.3 | 32 | 5 | 50 | |
Сен Лазар ↔ Олимпиадес | 1998 | 9.2 | 9 | 6 максимално 8 |
18 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.